Predizborni rijaliti počeo je dokazivanjem predsednika da je jedan od običnih ljudi. Tu je pao na ispitu, jer nije delovao uverljivo, a mreže već „gore“ od dosetki na njegov račun. Međutim, podsmesi su jedno, a činjenica da je Vučić ozbiljno zagazio u kampanju drugo. Jedan je par rukava što predsednik Srbije potcenjuje ljude koji kupuju na sniženju, jer to mogu da kupe, verujući da može da ih potkupi, zaplaši i uceni. Sasvim drugi je kako se opozicija obraća tim ljudima koje neprikosnoveni vladar otvoreno potcenjuje verujući da ih zna. Umesto komentara pristalica opozicije na mrežama tipa „prodaje vere za večeru“, oni koji pretenduju na vlast bi ljudima morali da ponude izlaz.
Ljudima u Nišu, gde ovih dana priča o pritiscima vladajuće partije, i širom Srbije morali bi da garantuju da ih niko neće terati na mitinge na koje ne žele da idu, da ih neće ucenjivati poslom.
Da bi to mogli da im garantuju, moraju da deluju kao neko ko to što može da obeća može i da ostvari.
Pisac Siniša Kovačević naveo je da se „mora imati dovoljno benzina da se u kampanji obiđu sve prodavnice u Srbiji ispred kojih ljudi piju mlako pivo“. Iako sa mnogim ocenama iz njegovog nedavno objavljenog intervjua ne mogu da se složim, to nije slučaj sa ovom, pod uslovom da je slično čitamo.
PROČITAJTE JOŠ:
Ono što od opozicije očekuju njeni glasači, a verujem i oni kojima je dosta ucena vlasti u proteklih 11 godina, jeste adresa na koju mogu da se obrate i imaju poverenja.
Drago mi je da je opozicija prestala da govori kako im je SNS preuzeo politiku evrpskih integracija. Prvo, zato što oni to samo govore, a napredak u evropskim integracijama govori drugo. Drugo, i mnogo važnije je što priliku da se zalažu za evropske vrednosti imaju na svakom koraku.
Mogu da štite građane na svakom mestu i u svakoj situaciji jer pravna država važi i za baku ili deku koji prodaju sa kartonske kutije na pijaci i za trgovinske kuće koje masno zarađuju na maržama na svakom građaninu.
Poverenje se dobija i dobrom organizacijom za posmatranje izbora, garancijama da će se boriti za svaki glas.
Ono što hoću da kažem je da ima prostora da opozicija aktivnije najavi svoje učešće na izborima.
Prvi put su u ofanzivi i mogu da računaju i na one koji su do sada izlazak na birališta izbegavali, na svoje glasače i one koji ne mogu više da trpe pritiske režima. S tim u vezi, ne bi trebalo da se ustežu da govore na protestima, ali ne i da proteste u potpunosti preuzmu i svedu ih na tiradu koju su građani već čuli.
Ne moraju da prave ni ugovore sa narodom, jedan je već slavno propao. Moraju samo da svaki dan, na svakom mestu pokazuju da žive politiku za koju se bore. Da će braniti i one koji ih podržavaju i one koje vlast ucenjuje i one koji su se do sada gadili glasanja i ostajali među apstinentima. Dobar deo tih ljudi shvatio je da se ne može živeti u mikro-svetu, jer kad-tad i njihova leđa se nađu priterana uz zid. Zato je daleko od simboličnog to što predsednik nije znao da napravi sendvič – pokazao je da nije čovek za koga se predstavlja. Činjenica je i da je svojim potezom pokazao nepoznavanje ljudi i, što je najgore, jasno ih je potcenio. Mislite da bi kupovali na sniženjima hranu kojoj možda i ističe rok, da imaju bolja primanja.
Zato ljude kojima je Vučić mislio da se obraća, ne treba potceniti, a još manje gledati sa prezrenjem.
Treba pružiti ruku, bez obzira na to da li će biti prihvaćena. Samo je pitanje vremena kada će sa druge strane videti ruku građana koji ne žele da budu pod pritiskom.
Dakle, krenite po „prodavnicama ispred kojih ljudi piju mlako pivo“, ali nemojte se praviti da znate kako je to. Samo pošaljite poruku „mi smo tu“. Da drugačiji način postoji.
Predsednik je napravio nameran faul u napadu. Izgubio je živce.
Opozicija može da građanima, biračima ponudi nešto pozitivno. Državu bez nasilja i ucena.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare