Piše Nikola M. Jovanović: Kordon protiv odgovornosti

U normalnoj zemlji, u sistemu koji funkcioniše, tužilac bi se zainteresovao za belešku na koju mu je skrenuta pažnja iz policije. Otvorio bi istragu u kojoj bi probao da pronađe dokaze za tvrdnje Milenkovića. Takođe, isti ili neki drugi tužilac bi morao da proveri i navode da je bivšem direktoru BIA, sada ministru policije Bratislavu Gašiću pretilo hapšenje . Ako je tačno, i za stavljanje Gašića iza rešetaka su postojali dokazi i izgrađen je slučaj, to bi bio prvi slučaj visoke korupcije za koji bi odgovarao neki aktuelni član izvršne vlasti. Tužilaštvo jesramno odgovorilo da je Milenkovićeva službena beleška obeležena kao „strogo poverljiva“. To ne znači da se po njoj postupa, već da može i da trune na dnu fioke kao „strogo poverljiva“.Umesto toga, upregnut je jedan drugi sistem – sistem blaćenja inspektora koji su otkrili slučaj „Jovanjica“. U tom sistemu svoju ulogu je imala bivša državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović, a, sudeći po belešci, i advokat Vladimir Đukanović i Aleksandar Papić, koji je suvlasnik „Objektiva“.Tim pritiscima treba dodati i činjenicu da je protiv inspektora Milana Svilara, koji je svedočio u slučaju „Jovanjica“, u istom danu Više javno tužilaštvo podnelo optužnicu. Dakle, svim tim ljudima se stavlja na znanje da mogu da provedu mesece u pritvoru, kao bivša sekretarka MUP, ako nisu poslušni, a ako se predomisle, dobijaju usluge medijsko-političkog gliba, u kojem se sve obesmišljava. Da bi se izvršio dodatni pritisak, očigledno se probalo „milom“, kad sila već ne prolazi, pa je ponuđen novac u zamenu za tihi zaborav svedoka iz policije u slučaju „Jovanjica“.Slučaj pritisaka na policajce, a posebno ako saznamo pojedinosti za šta je Gašić kao direktor BIA optuživan, značili bi buđenje pravosuđa, a prve korake u tom smeru učinile su smenjene tužiteljke.Zašto se nije postupalo po belešci Milenkovića, zašto su pod konstantnim pritiscima državnog vrha policajci, a glavni osumnjičeni ulazi u sudnice sa smeškom, kao da već zna kuda stvar ide, verujući da je stvar „završena“.Srbiji očajnički treba superheroj/ka poput Laure Koveši, jer pravosudni sistem je urušen i vlast ga kontroliše kako njoj odgovara . Za početak, Srbija će morati da nađe tužioca ili tužiteljku, koji neće biti spreman na „dilove“ sa ljudima iz vlasti, a koju svoju nespremnost da postupa po zakonu i da se bori za poštovanje zakona neće maskirati sakrivanjem iza forme.Jer pravosuđe može da pokrene samo pojedinac koji nije spreman na kompromise, jer su institucije na staklenim nogama, a koji ne ispija kafe sa predstavnicima vlasti i pomno sluša svaki njihov mig.Na izvestan način, vlast je uspela da sa pravosuđem uradi nešto slično situaciji od pre neki dan u Skupštini.Tamo je postavljen kordon policajaca između vladajuće koalicije i članova Vlade i opozicije.Isti slučaj u pravosuđu. Vlast veruje da je postavila kordon koji ih štiti od odgovornosti za veze sa kriminalnim klanovima, kršenja zakona, korupciju, ucenjivanje ljudi.Čudna je stvar sa kordonima. Izgledaju zastrašujuće, ali ako ste dovoljno uporni i borite se za principe u koje verujete, oni kad-tad moraju da se sklone. Zato su potrebni ljudi spremni na tu vrstu upornosti i borbe koji ne žele da im ime i prezime budu ukaljani. Zato je potrebna podrška javnosti jer na drugu vrstu pomoći ti ljudi ne mogu da računaju.Gledajući policajce koji su branili vlast u Skupštini, videlo se da je i njima jasno da rade nešto što ne bi trebalo. Sa druge strane, na njihove kolege policajce sručila se cela propagandna mašinerija režima na glavu, život im je u opasnosti, jer su postupali verujući da je to u interesu građana.Takvi ljudi probijaju „kordone“ zloupotreba vlasti i korupcije i neodgovornosti. Njihove kolege koje su pognule glavu pred ministrom policije i premijerkom u parlamentu to znaju i neće proći mnogo vremena kada će i oni odbiti da budu partijski batinaši.