3
Predsednik (trebalo bi da predstavlja sve građane) je poručio da je oformljen najbolji mogući zdravstveni tim koji će odgovoriti na to kakve posledice može da proizvede kopanje litijuma, tek kad počne kopanje, za „jedno dve godine“, i opet prebacio sve prebacio na to da se sve radi u nameri da se on smeni.
A ako hoće da ga smene, kaže, može samo na izborima. Na istim onim koje svaki put sve više nemilosrdno krade od 2012. godine. Predsednik (nekog dela građana) ne razume da je njegova obaveza da politiku vodi u ime svih građana, što podrazumeva da ih sluša. Mada, draže mu je da raspiše izbore, zna da je to ovde postalo samo protokolarni gest, jer je sve institucije upregao da rade u njegovu korist.
Ono što svakako nije dostojno jednog predsednika, pa ni ovog na Andrićevom vencu, jeste omalovažavanje javnih ličnosti, koje se protive kopanju litijuma.
Da se vratimo na njegov zdravstveni tim i ocene da su neki smatrali da su bolji Topalko, Seka Aleksić i Svetlana Bojković.
PROČITAJTE JOŠ
Predsednik (u ovom slučaju veoma malog broja građana koji tako nešto podržavaju) našao je za shodno da te ljude prozove i ismeje ih kao nestručne da bi se tim pitanjem bavili. Umesto toga, nudi tim sastavljen od ljudi koji su dobili odlikovanja i, bojim se, birani su da podanički posluže svrsi, jer u suprotnom mogu da završe kao sada već bivši direktor „Srbijašuma“. Topalko, Seka Aleksić i Svetlana Bojković imaju stav i ne kriju ga, iako zbog toga imaju ili mogu da imaju problema sa ovim režimom.
Svetlosnim godinama su ispred svakog poltrona koga predsednik jednokratno namerava da potroši.
Sigurno mu se ne bi svidelo da sam prošeta ulicama i čuje odgovor na pitanja da li građani veruju da oni više vole Srbiju nego on. Sve je manje onih koji veruju da predsednik (sada već samo nekolicine građana koji žive na budžetskom kazanu) neke zemlje može tako otvoreno da lobira za ozbiljno narušavanje životne sredine. Ništa bolje ne bi prošao sa odgovorima na pitanja (on ih je postavio retorički) „je l’ stvarno verujete da bih ja da zatrujem Srbiju, a oni da je čuvaju od mene koji bi da je zatrujem“.
Odgovor je da. Ti ljudi zalažu svoj integritet za odbranu prava na vazduh, zemlju i vodu, jer ova vlast uzela je sve ostalo. Oni nisu tvrdili kao predsednik da „nemamo pravo da uništavamo više života od planiranog“. Zato je odmah i dao odgovor da „ne veruje da je moguće da građani veruju da on kao predsednik, kome ističe mandat za dve godine, želi da otruje naše ljude na kraju svog mandata“.
Ali nije rekao koliko uništenih života zbog litijuma je planirao. Koja je to predsedniku prihvatljiva cena?
On ne vidi da građani, i birači koji za njega ne glasaju, ali i oni koji ga podržavaju, shvataju da su za njega jeftina, potrošna roba i da se sada spustio na najniže grane lično omalovažavajući jednu Svetlanu Cecu Bojković. Rukopis predsednika vidi se i kod premijera, koji je našao za shodno da Dinka Gruhonjića naziva srbomrziteljem, koji ima svoje jurišne odrede.
Napad na pojedince dok se skrivaju iza države , je l’ to patriotizam, je l’ to nasleđe Cerske bitke?
Iza svega stoji rečenica koju je Vučević podvukao „nikada nećemo dozvoliti da takvi otmu našu državu“.
I predsednik i premijer veruju da je država njihova i nemaju nameru da slušaju građane. Protesti širom Srbije šalju poruku da građani traže da ih država sluša oko litijuma, a ne da se ponašaju kao vlasnici za koje su neki gubici prihvatljivi, pogotovo kad su u pitanju zdravlje i kvalitet vazduha, zemlje i vode.
BONUS VIDEO Hapšenje uoči protesta protiv litijuma