Piše Nikola M. Jovanović: Kome verujete?

On je objasnio da ako u saopštenju Ustavni sud kaže da se njihovom odlukom ne oživljava uredba tj. prostorni plan za područje posebne namene, onda to ne može značiti ništa drugo. Problem je što u ovoj zemlji Ustavni sud najčešće odluke donosi u skladu sa stavovima vlasti, pa se većini čini malo verovatnim da je Ustavni sud odlučio da kaže „ne“ Vladi Srbije u smislu sprečavanja projekta Jadar, već da je samo formalno poništio odluku i otvorio vrata režimu da donese formalno drugačiju odluku, koja će suštinski dozvoliti da Rio Tinto uđe u posao koji oni meri milijardama, a građani Srbije životima.

Skrivanjem iza zamršenih pravnih odredbi Vučićev režim kupio je vreme da napravi drugu odluku koja će biti „prihvatljiva“ za sud.

„Pošto ne dovodi u pitanje nadležnost vlade da radi to što radi, zapravo daje Vladi odrešene ruke da uradi ono što je naumila tj. da donose i novi akt, pošto taj stari nije oživljen. Ako je donela neustavni akt, vlada jeste odgovorna, samo je pitanje da li je to uradila namerno… Sve institucije koje treba da budu nezavisne su zapravo samo transmisija izvršne vlasti“ navodi nekadašnji poverenik, a sada advokat Rodoljub Šabić.

U takvoj podeli Ustavni sud postao je samo još jedna u nizu institucija koje nemaju svoje „ja“. Postavlja se pitanje poverenja u Ustavni sud koji je tu samo da pogura vlast kada treba, ali ne i da zaštiti prava svih građana.

Sledi i pitanje da li glasači koji podržavaju politiku Vučića podržavaju i bespovratno uništavanje životne sredine i zdravlja svih u ovoj zemlji? Da li bi najmoćniji među naprednjacima dobio podršku na izborima da je zasnovao svoju kampanju na kopanju litijuma? Da li veruju da će bolje živeti ili veruju da će jedan od najplodnijih regiona doživeti sudbinu Bora?

Vlast je pitanje kopanja litijuma aktivirala u sred letnje žege , računajući da je opozicija na odmoru, a građani dotučeni visokim temperaturama. Odluka Ustavnog suda im deluje kao nešto o čemu čovek ne razmišlja ni kada je napolju daleko prijatnije, a ako se tome doda prorežimska ofanziva na Hepiju, Pinku, Prvoj, B92, potpomognuta kakofonijom u tabloidima, jasno je da je verovatno da će mnogi dići ruke. Čak i glasači koji izvorno podržavaju SNS u svoja četiri zida odbacuju tu ideju.

Posle sledeće odluke koja za Ustavni sud gotovo sigurno neće biti sporna, pred svakim građaninom je pitanje - Kome verujete?

Verujete li da će vlada koju je iskrojio Vučić kao i prethodne u poslednjuih dvanaest godina blagostanje doneti i na vaš prag ili će pare od zagađene Srbije završiti u džepovima Vučića i najodanijih saradnika? Verujete li da je ova vlast, za koju se vezuju desetine milionskih afera, sposobna da u prvi plan stavi građane, a u drugi biznismene bliske SNS, takozvane „skupljače kajmaka“.

Verujete li da je država koja kadrove bira da budu što poslušniji, čak i da želi može da sprovede rigorozne kontrole „Rio Tinta“, a da to ne bude osujećeno korupcijom ili, jednostavno, prostim neznanjem i nesposobnošću koje se duboko zapatilo u proteklih 12 godina?

Najzad, verujete li da će vas ova vlast poslušati ako kažete „ne“ litijumu ili će odlučiti da ga ipak sprovede kao što je rušila u Savamali i nebrojenim sličnim primerima dok najugroženije pritiska ili ucenjuje da klimnu glavom?

Ako većina nas odgovori na sva ova pitanja negativno, a litijum ipak počne da se kopa u Gornjim Nedeljicama, Vučićev režim je samo delom kriv, a najveću odgovornost snosiće tiha većina koja je ustuknula pred bahatom manjinom.

BONUS VIDEO N1 Studio Live: Nikola Jovanović