2
Bivalo je toga i ranije, da kakav kockar ili pijanac prodaju imanje, pa kad im dođe iz sedala u glavu trče da vrate. Neki su i uspevali, samo su morali da plate skuplje. Njihova imovina, njihova stvar, a šta kad se država ponaša kao raspikuća, ko tada plaća ceh?
Kao da je reč o kakvom uspehu, pre neki dan su nam saopštili kako je odlučeno da Poštanska štedionica kupi Komercijalnu banku u Banjaluci.
Neupućeni bi rekli super, beogradska banka kupuje u drugoj zemlji, širi poslovanje. Oni upućeniji su se zapitali ko je ovde lud?
Tu istu banku Srbija je, koliko juče, prodala. Po mnogima nepotrebno i ispod vrednosti. Čitava trgovina podseća na matricu po kojoj srpski fudbalski klubovi dovode fudbalere.
Direktor se ugradi u cenu pri kupovini i uzme proviziju pri prodaji igrača. Samo daj, nije važan kvalitet, ni interes kluba, važan je „moj“ račun tamo negde u Nemačkoj.
E u takav transfer smo i mi uleteli. Poštanska štedionica je državna, u vlasništvu građana Srbije.
Vlasnik Komercijalne u Banjaluci je Komercijalna banka u Beogradu, koja je, takođe, bila državna.
Onda su neki beogradski kockari odlučili da kompletnu Komercijalnu prodaju Slovencima (Nova ljubljanska banka NLB), što znači sa ćerkama bankama u Podgorici i Republici Srpskoj.
Srpska državna pamet oličena u Malom i Vučiću ubeđivala nas je kako Komercijalnu treba prodati, da državi ne trebaju banke, kako ona, država, nije dobar vlasnik, pa još da je postignuta i dobra cena.
I sad odjednom krećemo u obrnutom smeru. Posle godinu i po dana beogradski trgovci su se dosetili da ponovo kupe banjalučku banku.
Došlo im u pamet – teško. Pre će biti da je neko video način da još jednom profitira, u „državnom interesu“.
Šta se promenilo pa Srbiji treba banka i to u Banjalici. Ako je trebala, što je niste izuzeli od prodaje. Kako će Srbija kao loš vlasnik upravljati njome – sa gubicima?
Vi ćete da muljate sa kompanjonima iz Republike Srpske, a mi ćemo da plaćamo ceh. Javnost ne zna koliko je, u ukupnom paketu, prilikom prodaje Komercijalne „težila“ banjalučka banka.
Može se pretpostaviti da nije manje od 30 miliona evra, koliki je bio osnivački kapital. Građani Srbije ne znaju ni po kojoj ceni Poštanska štedionica kupuje Banjalučane.
Jedno je sigurno, Slovenci (i njihovi partneri iz SAD) neće biti u minusu.
Oni znaju kako se posluje na srpskom tržištu i sa srpskim „gazdama“. Nije daleko od istine tvrdnja da su oni Komercijalnu kupili našim parama, odnosno novcem od takozvane stare devizne štednje koju Ljubljanska banka nije vratila štedišama iz Srbije.
No to je druga priča. Za početak, Mali mora da nam kaže po kojoj ceni se kupuje banjalučka Komercijalna.
Ako će nas koštati više nego što je NLB platila nama, razliku treba da pokriju on i njegov šef Vučić.
To je njihova genijalna konstrukcija. Država Srbija je svoj udeo od 83,23 odsto akcija u Komercijalnoj prodala za 387 miliona evra.
Pre toga je otkupila od EBRD i IFC paket (41,5 odsto), koji je plaćen 260 miliona.
Kada se odbije i deo koji će Poštanska platiti za Banjaluku, ispada da je Komercijalna banka sa svim kapitalom i kolačem na tržištu prodata za sitne pare.
A donosila je desetine miliona profita godišnje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare