Baš kao što kaže stih, "jedan poziv menja sve", tako je i večera u Albaniji sa Alekom Sorošem raširila krila srpskom predsedniku. Sad je opet onaj stari koji lobira za "projekat ’Jadar’" - nema odustajanja.
A bio je smekšao, počeo da obećava, da se izvlači, da nudi izmeštanje jalovišta… Očigledno da je junior Soroš imao jake argumente. Neće domaćin Rama da ih ofira, ali mi se čini da je američki filantrop ponudio i kontrauslugu.
Recimo, skidanje kumova i braće sa spiska za zaplenu imovine. Ili da će Zapad žmuriti na otimanje izbora. Imaju oni sa čim da trguju.
Kakve veze ima Soroš sa „Rio Tintom“ sami bog zna, ali možemo da pretpostavimo: Britanska kraljica ima akcije u ovom gigantu, takođe i neki lordovi svoj interes. I čuveni Henri Kisindžer je radio za „Tinto“, a bivši potpredsednik SAD Majk Pens je išao da „odobrovolji“ vladu Indonezije kako im ne bi zatvorila rudnik.
Profit „Tinta“ je desetak milijardi dolara godišnje i nekako je normalno da se milijarderi Soroši petljaju sa takvom ekipom. Jedino je nezgodno što narod u Srbiji vidi gde mu je mesto u poslu sa takvima. Mi ćemo biti donja strana.
Ne postoji način da me Vučić obraduje, ali kad je rekao da nema povlačenja projekta „Jadar“, pomislio sam – to, samo napred. „Rio Tinto“ je jedina šansa da vidimo leđa mafijaškoj naprednoj garnituri. I što više srastu sa belosvetskim trovačima, što im se bolje noge i džepovi prepletu, šanse su nam veće.
Samo nek vlast nastavi da ih protežira i na silu gura. Valjalo bi, recimo, da naše raspikuće ponude i subvencije „Rio Tintu“. Nije u redu da tako kapitalan projekat prođe bez pomoći države. Davali smo i gorima. Ako je bilo za „Linglong“, što ne bi i za ove.
Moglo bi za svako radno mesto po 100.000 evrića. Pa puta hiljadu i kusur rudara, eto stotinu miliona, taman da pokriju otkup zemljišta. I nekakav put što, tobož, oni doniraju. Tako su nam „prijatelji“ Arapi donirali nešto za Beograd na vodi, pa sve ode dođavola, samo dugovi i gubici.
Biće da nijedna vlast ne maltretira sopstveni narod kao naša. Eto, ne daju nam da na miru nazdravimo Novoj godini. Kao da nismo zaslužili malo odmora, kao da nas treba mrcvariti i za praznike. Ne brinu ni za policiju, a i oni, ljudi, imaju dušu. Sve nas đuture guraju na ulice usred dočeka.
Ako vam nešto nije jasno, pitajte Nebojšu Petkovića. iz Udruženja „Ne damo Jadar“. On kaže da su ljudi zgroženi onim što im predsednik poručuje. Nema im druge nego na puteve 3. januara.
Stavite se u ulogu onih koji će protestovati. Ili zamislite sebe u automobilu, vraćate se kući sa neke planine i, op, blokada, zastoj, deca se unervozila, gorivo na rezervi… I jeste li vi narod, jesu li i oni u blokadi narod? Pa, ko vas maltretira, zbog koga su protesti? Ako ne znate zaokružite „v“.
I u vreme ratova su za praznike ćutali rovovi, samo ovi ne mogu da se uzdrže. Nijedan dan bez provociranja. Predsednika dopunjuje premijerka. Preti nam gospođica Brnabić da ako oteramo „Rio Tinto“ platićemo odštetu. Pa šta, koliko je to, kaži, Ana, pošto sloboda, da iskeširamo?
Ne može se ucenama, zarad tuđeg interesa, Srbija gurati u nesreću. Zar vam suze seljaka to ne govore. Pokušajte da razumete, nije komplikovano.
Bonus video: Po kom osnovu bi Rio Tinto mogao da tuži državu ukoliko rudnika ne bude
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare