2
Predsednik Srbije, kako reče, nije hteo da se slika sa Draganom Đilasom. Ne znam zašto je imao potrebu da nam to kaže, ali vidim da se slikao sa Harčenkom - ruskim ambasadorom. Čini mi se da ćemo i mi na kraju moći da se slikamo sa Vučićem, kad nas otpišu i Brisel i Moskva.
Imam veliku sumnju da ćemo i u ovom raskršću napraviti najgori mogući izbor, ne samo zbog Vučića nego i zbog nas samih. Vlast nas je 12 godina učila da režimo na sve oko nas, da nas zapad mrzi, da na dnevnoj i nervnoj bazi ratujemo sa nekim – nebitno sa kim… Ostavilo je to traga.
Vođa nam je kroz levak sipao prenaglašenu ljubav i prijateljstvo sa Rusijom kao da mi nismo dovoljno voleli baćuške. Organizovana je parada u čast Putina, sećate li se one budalaštine na svečanoj tribini – pljuštala je kiša, a niko od ministara nije smeo da uzme kišobran. Jer, bože moj, „kad On kisne, možemo i mi“. (On nije Putin).
Taj isti On se do juče hvalio koliko je puta video Vladimira Vladimiroviča. I sad je najnormalnije da se Vučićeve pristalice dive Putinu, da navijaju i da samo čekaju da Ukrajina kapitulira. Govorim o običnim ljudima, a ne o onima koji brane Rusiju ispod predsednikovog prozora.
Instruisani crnorukaši po čitavoj Srbiji godinama unazad ispisuju jedan te isti grafit „Srpsko-ruski blok“, tabloidi su do juče na naslovne strane stavljali hvalospeve ruskom hazjainu, dok u Vladi Srbije sedi ministar koga delegira Moskva. Šef Kremlja je bio popularniji u Srbiji nego u Rusiji . Ne može to gumicom da se obriše.
PROČITAJTE JOŠ:
I sad po ceo dan slušamo kako će Vučić da uvede sankcije Rusiji i da se okrenuo Evropi. Može biti da se on okrenuo, mada sumnjam, ali kako okrenuti iščašenu zemlju.
Sve je ovde kao na istoku, prvo svest pa potom i ostalo: partijska država, institucije na papiru, zagađenje, mizerne zarade i korupcija. I sloboda govora. Svaki autokrata je prijatelj „šefu od Srbije“. Narod to oseća, pa se tako i ponaša. Više se ljudi raduje svakoj nuklearnoj probi Severne Koreje nego odličnom uspehu vlastitog deteta.
Mi smo kao nacija debelo zapušteni i zatucani. Ko hoće da se zameri rođacima, komšijama, pa i prijateljima, dovoljno je samo da kaže – Rusija je agresor. To je postala još jedna linija razdora, kao Srebrenica, kao Mladić ili onomad Milošević.
I Udba će se iz petnih žila truditi da napravimo pogrešan izbor. Prvo jer se plaši Evrope, drugo rat je najbolja prilika da se uveća imovina, da se unište tragovi, pa i svedoci. Da se zaboravi sve što je bilo pre rata.
Naprednjačka kamarila ni sama ne zna gde bi, uz Rusiju i dalje ili u Evropu. Prikloniće se tamo gde su izneli više novca i gde planiraju da eventualno pobegnu. Ništa njima ne znači što se planeta cepa i što bi Srbija mogla da ostane u rasedu.
U dominama se to zove duplo golo, da uz oklevanje uvedemo sankcije Rusiji, a onda nas Evropa i dalje ostavi da trunemo u čekaonici. Kao što nas devet godina zamajava sa Zajednicom srpskih opština. Ako mi ne znamo sa Vučićem, oni znaju.