Naslov nije baš najprecizniji, tu su i medicinske sestre i lekari i tetkice, i svi zaposleni u prosveti i zdravstvu. To je ta široka baza koja je zakinuta da bi se, na primer, izgradio nacionalni fudbalski stadion koji će nas koštati kao svetog Petra kajgana. Ali, mora da se realizuje još jedna genijalna vođina ideja.
Raspodelom državnog budžeta za 2022. prosveta i zdravstvo su dobili 22 milijarde dinara manje nego u prethodnoj godini. Prevedeno u čvrstu valutu, to je oko 186 miliona evra. S druge strane, jedno novinarsko istraživanje (Anica Telesković) otkriva nam da je država namerila da u naredne tri godine u nacionalni stadion u Surčinu uloži čitavih 417 miliona evra.
Dva i kusur puta više od sume koja je u ovoj godini zakinuta prosveti i zdravstvu. Drugim rečima, neka se lekari, profesori i nastavnici ne nadaju nekom boljem tretmanu ni 2023, a ni one tamo godine.
I neka se ne bune, treba da im je na ponos što će učestvovati u jednom prelepom projektu, „najlepšem od Atine do Beča“. Neka se malo stisnu, ne mora svako jutro jogurt za doručak, ni jaje, može i prazan sendvič za takvu lepotu. Mnogi bi se na njihovom mestu odrekli i večere, samo nemaju priliku.
Neko je baš tako hteo, da zdravstvo i prosveta budu „privilegovani“, a ne, na primer, vojska ili policija. Jer, sektor sile je malo pravolinijski, njima kad bi uzeo za nacionalni stadion, oni bi se bunili. Mislili bi da su pokradeni, da ih neko ponižava, da nisu važni. Dok bi ukapirali da je to posebna čast… i Dunav bi presušio.
Veliki vizionar ima nadnaravnu potrebu da ljude navlači na projekte. Kad država reši da u nešto investira, onda se kreće od male sume, dok ideja ne prođe. Posle se dreši kesa. Tako je i sa tim nesrećnim stadionom, prvo je najavljeno da je cena, pa prava sitnica, 150 miliona evra. Onda se odomaćila procena na realnijih 250, a sada već ode iznad 400 miliona. Dok se izgradi, sahranićemo i čitavih 600. Živi bili pa videli, uostalom znate sa kakvim „štedišama“ imamo posla.
PROČITAJTE JOŠ:
Mora se izgraditi igralište sa 60.000 mesta i parkingom i hotelima, prilaznim putevima i poslovnim prostorom. Posle će nići stambeni blokovi, da kumovi, vlast i „milenijalci“ malo profitiraju. A nastavnici i medicinske sestre neka se strpe.
Ako se desi da zafali novca, u pomoć će biti „pozvani“ i penzioneri. Niko se tako ne raduje fudbalskom igralištu kao oni. I veštačkoj travi, kažu ne mora da se šiša. Od šišanja imaju traume, ostalo im još od četvorogodišnje pljačke (2014 -2018). Nezahvalan narod, umesto da srlja u napredak, strahuje za svoj džep.
Nisu učiteljice slučajno odabrane za glavne finansijere. Njima će biti poveren i zadatak da vode decu na utakmice. Da tribine ne zjape prazne. Možda vremenom bude i neki slet, dok se ne steknu potrebni uslovi da naprednjaci napune objekat.
Za medicinsko osoblje je rezervisano održavanje „lepotice“. Kao i svaki savestan investitor odvajaće pet, šest, 10 miliona evrića godišnje. Sem ako se ne popišmane, onda će morati malo gorivo da poskupi, malo porez da se poveća ili da se namakne kroz kilovate.
A Srbija će i dalje biti unikat gde nastavnik sa visokom stručnom spremom ima manju platu od prosečne.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare