Piše Milenko Vasović: Šoumen na sajmu vina

Svaka mu čast kako nas je predstavljao na sajmu vina, baš kao predsednik svih građana. Onaj Rama se sakrio, ne može da prati, Dritan popio jednu i neće više. A naš ko jablan - visok, malo ubledeo, pa se smeje, pa dobio napad dobrote.U tom naiđe i Novak, i taman da prođe, onako tiho, da ne uznemirava predsednika u svojim državničkim poduhvatima, oćeš vraga - spazilo ga vizionarsko oko. Pa kad je somelijer đipio, kad je u njemu proradila radikalska pristojnost, kad se razvikao: „Novače, Novače, Nole, dođi večeras u Predsedništvo na večeru, čekamo te, povedi i tatu i strica“.E to je protokol, tako se zovu gosti na državni prijem. A ne ono, mesec dana ranije, pa jelovnik na poleđeni, pa uputstvo o dres kodu. Jok more, dođi večeras - ko na prelo. Tu sam predsedniku zamerio, što ne pomenu i Jelenu. Je l’ čuo da je Novak oženjen, pa gde ćeš na prijem bez žene. Ni majku da pozove, ne bi Dijana smetala. Izgleda da državnik zna „gde je mesto ženama“.Ili ne želi da pije „sa suknjama“. Mada, viđao sam ga sa Anom, ako se to računa.Taman kad sam pomislio da ovom čoveku ni alkohol ne može ništa, on se - hik, otkri. Pohvalio se: „Popio sam sto vina i nisam se napio“.Tu smo prijatelju, to je prvi znak da maligani rade. Sledeća faza je – ja sam najjači, potom, mogu da hodam po gelenderu, i onda, dajte lavor.Srećom, tu je bila Suzana. Suzi k’o prava, znate ono, ajmo imamo obaveze. Uvežbano, još vinarima preko ramena dobacuje, „doći ćemo u subotu“. Kakvu subotu, sklanjaj šefa dok nije „bacio peglu“. I to pred kamerama.Odradila žena platu. Ovi iz obezbeđenja ništa, valjda nisu plaćeni da štite ličnost od vina. Prave se ludi, mogao je predsednik da se sruši tu pred njima. Ćute, a brkovi im se smijulje. I sin mu beše na sajmu, radi dete - nema se. Ni on ne reče – Tata, dosta je. Sad mi je jasno što je Danilo onakav, povučen, ako me razumete.Viđao sam razne očeve, napiju se i „nema problema“. Šta ćemo za doručak, „nema problema“. Crk’o usisivač, „nema problema“. Šuplje mi patike – „marš tamo, đubre malo“.Srećom, naš predsednik nije takav, on je brižan, svejedno da l’ pije. Njegovo srce krvari zbog Kosova, njegova duša pati sa penzionerima, prosvetnim radnicima i ostalom sirotinjom. Svaki deo njegovog tela živi za Srbiju. Čak i uvo. Njega kad boli to nije metafora, to je bukvalno - boli ga uvo za Srbijom.Ako ste propustili taj snimak, pogledajte. Dajte vina, ne treba nam cirkus. Čim dođe predsednika eto zabave. Ako ne preteknemo, ako od nas i države ne ostane bog zna šta, ostaće on. Ostaće priča o najvećem, kakvog nikad, niko nije imao. Niti će.A vino, pa vino je tu da se vidi istina.