Srpska bruka nema granica, prelila se i u Grčku. Tamo je naš delija dobio sokače. Zaliveno znojem i bunga-bunga žurkama. Neka je braći Grcima na čast, samo nemoj da ih posle svrbi, da brže uklanjaju tablu nego što su je postavili.
Nezavisno od Grka avgust bi mogao da se nazove mesecom srpske sramote. Drugim narodima je potrebno vreme, takoreći godine za ono što mi oposlimo u jednom mesecu.
Ne može me niko ubediti da je za ponos to što je u beogradsku izvršnu vlast uveden penzionisani general koji je osnivao logore tokom rata u BiH.
Zar je taj Svetozar Andrić takav stručnjak da mu u Beogradu nema ravnog. Jel moguće da niko mlađi nema sličan kvalitet? Sve i da je tako, gde ćeš postaviti čoveka sa takvom biografijom. Ne može to biti slučajnost već nečiji hir i bezobrazluk. A možda je i ruganje Beograđanima koji su većma protiv naprednjačke vlasti.
I Novosađani su se u avgustu istakli. Kod njih su „potomci“ ruskog preveranta Potemkina kitili osušeni drvored zelenim granama. Da „zeleni“ dočekaju vođu, da se vođa divi njihovoj genijalnosti. Baš kao što se nekada davno ruska carica, ne znanjući za podvalu, divila nacrtanim kućama, lažnim pastirima i maketama ovaca.
U Lučanima su ulizice osetile potrebu da pokažu lojalnost mrtvom direktoru. Onoga pod čijim je rukovodstvom u fabrici poginulo više od dvadeset ljudi predložili su za priznanje – da jedna ulica ponese njegovo ime. Lučanski junaci nemorala još jednom su omalovažili mrtve kolege i njihove porodice.
Dok mi razgrađujemo ono malo morala što nam je ostalo naši prijatelji Kinezi ruše planine. Nema veze što se mi bunimo, što branimo, oni su jači. U našoj zemlji. Njihovo obezbeđenje je razjurilo građane, a stručnjaci minirali vrh Starice iznad Majdanpeka. Skratili planinu za glavu, a sad će da joj vade utrobu.
No nismo ni mi bez baruta. Čitav mesec smo „ratovali“ sa Hrvatima, brojali mrtve, mobilisali najbolje što smo imali za taj obračun. I pobedili, naravno. Usput je neki naš kriminalac , valjda ponet situacijom, na njihovom Pagu likvidirao svog crnogorskog kolegu.
U istom mesecu pobedismo i Albance. Lepo smo ih molili da nas ne napadnu, sve u nadi da nas neće poslušati. Strašljivci iznevriše.
Taj „ratni vihor“ poneo je i popove, kad svi pucaju što i oni da ne opale metak. Vladika banatski hoće dugom cevkom na gejeve, nije mu dovoljno što ih proklinje. I što žive u Srbiji.
A možda nas pred svetom bolje legitimiše televizijsko ratovanje na strani Rusije. Onako bez zadrške, kao da je neko osmislio i dobro platio da pokrene Srbe ka Odesi. To što nam čini Marićeva televizija verovatno ni Rusima ne rade njihove.
I sve to po REM-u.
Nemam više prostora da nabrajam, ko je proveo avgust u Srbiji nek odmah traži uput za ludnicu, sem ako mu reper normalnosti nije tovarš Vulin.
P.S. U čitavom avgustovskom ludilu vlast je upela da nas dodatno zaduži za 690 miliona evra, ali taj „uspeh“ skriva od birača.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare