Savetujem mojim prijateljima - trgovcima i ugostiteljima da obezbede dovoljno sveća i po jedan agregat, ako misle da im radnje budu otvorene i tokom zime. Kada bude iskakao sistem i počnu restrikcije, tada će biti kasno.
Sa skromnim znanjem matematike, usuđujem se reći da nas čeka cvokotanje, prazne baterije, gluvi telefoni i tako to. Ove godine će biti ubedljivo najjeftinije grejanje na struju. Drva su sa 5, 6 hiljada po kubiku skočila na 10,11 – tona peleta je sa 150 evra stigla do 320 (uz Vladino ograničenje), a o uglju, koji se udvostručio, iluzorno je i razmišljati, nema ga na stovarištima.
Struja će, vele, poskupeti za 6,5 odsto. I šta će sirotinja raja, grejalice u štekere, pa navali na EPS. Samo bi se budala mlatila sa drvima, ugljem i pepelom, ili bacala pare na pelet. A kad svi navalimo na istu robu – nestane robe.
Drugim rečima, ima trafoi da iskaču iz pogona kao zečevi iz deteline. Ne bih bio u koži dežurnim električarima na minus 10. Jeftina struja pobiće (zbog preopterećenja) i ono opreme i turbina što grčićevci nisu stigli da razvale. Znaju ovo ljudi koji se bave energetikom, međutim ima jedan „mudrac“ koj „brani“ narod od poskupljenja, nema veze kakve su posledice. Važan je rejting i biračko telo.
Organizovane države to rade drugačije. Švedska, na primer, koja je najveći izvoznik struje u Evropi, ne štiti svoje slabije stojeće građane jeftinim kilovatima. Naprotiv, zalažu se za što veću cenu da bi mogli da održavaju dostignuti nivo, da ulažu, a država će pomoći onim pojedincima i preduzetnicima kojima pomoć bude potrebna.
Mogla bi i Srbija slično da se ponaša, da podigne cenu struje na ekonomski nivo, da pobroji ugrožene kategorije i da ih dotira, da sačuva EPS i za sledeću zimu i za druge generacije. Što bi, na primer, Bajatovići, Miškovići i Tabakovići plaćali struju kao kutiju žvaka?
Narod koji ima Kolubaru i Đerdap, a uvozi struju, zreo je za starateljstvo. Moj stric Vujca je nama, mlađima, često govorio „godina će vas opametiti“. E ovo je ta godina – došla.
U Kolubari nema dovoljno uglja, reke usahle, Đerdap na 50 odsto proizvodnje, deseti deo dnevnih potreba podmirujemo iz uvoza, a na berzi ludnica. Megavat-sat je na 600 evra, a iskače i do 1.000. Koliko je to, sami procenite: EPS je 2016. prodavao istu količinu energije za 30 evra, godinu dana kasnije za 60. A gde smo sad?
Nema veze što ćemo struju uvoziti po cenama sačuvaj bože. Nešto što ćemo kupovati po 20, 30, 60… centi za kilovat srpski potrošač će plaćati manje od deset dinara. Ko je ovde lud? I sve to da „godina ne bi opametila“ vođine glasače. Struja mora da bude džabe, pa šta košta da košta.
Da su face svi naprednjaci i svi njihovi glasači, mogli bi da kažu – i mi smo krivi za ovo. Hteli smo Vučića, on je hteo Grčića i sada treba da platimo. Neka kilovat bude nama najskuplji. Ne, oni bi da razvale kafanu, a kad se plaća ceh onda su sirotinja. Isprane glave, prazni džepovi i tanak karakter dave Srbiju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare