2
Nema većeg mesta u Srbiji gde Aleksandar Vučić nije najavio gradnju zaobilaznice. Zaobilaznice su njegov pečat, način komunikacije, simbol njegove desetogodišnje vlasti. Naprednjačka bratija pretvorila je čitavu Srbiju u zaobilaznicu normalnog života.
Zaobilaze se pamet i istina, pravda i moral, logika i poštenje. Sve što može da ugrozi naprednu mafijašku strukturu. I od toga se ne odstupa. Naprednjački vođa je Srbiju pretvorio u putujuće sirotište. Gde god mrdne prate ga autobusi mobilisanog i zaluđenog naroda koji u svom siromaštvu ne zna kuda će, ni šta će sa sobom.
Nesrećnici kojima su Pink i Novosti, Informer i Hepi, otrovali dušu i isprali mozak misle da čine dobru stvar i da doprinose odbrani nečega. Čega, sami Bog zna, plate od 35 ili penzije od 22 hiljade. Ne verujem da brane cenu junetine koja je dogurala do 1.150 dinara, ni EPS od Grčića, on je obavio posao.
Znam čoveka koji ide „da vidi Vučića“, a oboje dece su mu u inostranstvu. Otišla mladež u potrazi za boljim, bežeći od ovog sistema čije je oličenje upravo taj isti Vučić. Međutim, otac koji stari bez dece ne može da poveže te dve činjenice. Ljudi koje dovoze autobusima, kao regrute na šišanje, ne uviđaju da ih vođa zamavaja pričama o grašku i pirinču, pa o pokušaju uvlačenja Srbije u rat, o osovini Priština-Sarajevo-Zagreb-Podgorica. I kako taj četvoroosovinac sprema zamku, ali mudro srpsko rukovodstvo neće upasti u istu. Jer, tu je on, hrabar i nepogrešiv.
Žao mi je tog sveta zarobljene svesti. Žao mi je državnih činovnika, vaspitačica i medicinskih sestara koje šefovi pod pretnjom otakaza teraju Vučiću na noge. Žao mi je i nesrećnika koji svoje radno mesto otplaćuju sa 20 sigurnih glasova.
Taj putujući, sirotinjski karavan naprednjačka vlast koristi da bi očuvala kontinuitet korupcije i lopovluka koji jede utrobu države. Koji uništava biće i smisao njenog postojanja. Države koja više ne služi ničemu, sem grupi od nekoliko hiljada pokvarenjaka da debelo unovče „srpstvo“. I tu dolazimo do drugog dela iste predstave. Na mnoge beogradske adrese stigli su pozivi za glasanje nepoznatim, verovatno i nepostojećem ljudima. Takvi pozivi mogli su biti štampani samo uz znanje vlasti i sa jasnom namerom da se poveća broj sigurnih (čitaj ukradenih) glasova.
Aktuleni predsednik na sve to s nipodaštavanjem kaže – da, i šta s tim? Samo što nije rekao otećemo izbore, jel to neki problem. Nije, sila može sve, nama su tako oteli i Kosovo „i šta s tim“. Mudro, kao da ga je Vulin savetovao. Ali, od čoveka koji se nikada nije distancirao od crnih džipova i obrijanih glava u blizini birališta, koji nikad nije osudio kupovinu glasova, falsifikovanje zapisnika, „glasanje“ mrtvih, ništa se drugo i nije moglo očekivati.
Zato je važna predstava putujućeg sirotinjskog cirkusa koji nedeljama obilazi Srbiju. Da se stvori privid kako je ogromna većina građana uz Vučića i SNS. A kad je tako, zašto bi neko otimao, kupova i krao glasove. Zašto bi za njega glasali nepostojeći birači, zašto bi dovodio glasove iz Republike Srpske.
Da je tako, opozicija bi imala pristup medijima, neistomišljenici ne bi bili proglašavani za izdajnike, ne bi se dizali krediti da se podele narodu pare pred izbore. Batinaši ne bi prebijali protivnike vlasti. Ako nemaš podršku veću od 25 odsto biračkog tela, možeš pobediti samo zastrašivanjem, falsifikatima, i ucenama. Do sada je to prolazilo, ove godine teren je malo klizaviji.
Nego šta ćemo posle, kad otmete izbore? Ima li najbolji student prava i za to rešenje ili će ministar sile izvesti huligane da „brane“ demokratiju.
Bonus video: Ko ne trubi, taj je Vučić
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
