Piše: Milenko Vasović: Njihove štangle za naše glave

Kolumne 16. apr. 202119:37
Podeli:
Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Daško Milinović je odmah prepoznao napadače. To su fašisti, objavio je jutros ovaj novosadski novinar, još dok je bio u Urgentnom centru. Posle se oglasila i policija, valjda vođena tim opisom, i saopštila da je jedan napadač uhvaćen, a drugom se zna identitet.

Jeste bitno da taj ološ bude priveden pravdi, međutim, ne treba gajiti iluzije da ćemo saznati ko ih je poslao na prljavi zadatak. Iskustvo nas uči da istraga najčešće i ne ide u tom pravcu. Nisu batinaši slučajno zatekli na mestu napada, pa još sa metalnim šipkama i maskama. U to doba (6.45 sati) njihovi vršnjaci spavaju. Došli su ili dovezeni sa jasnim instrukcijama, a pratili su žrtvu i prethodnog dana.

Važno je, međutim, da vidimo ko stvara te fašiste, ko pravi ambijent za njihovo delovanje. Kome su potrebni „jugend ekipe“ za disciplinovanje neistomišljenika i „izdajnika“? Ako ne znate odgovor na ovo pitanje samo pratite kako će o tome izveštavati režimski mediji.

POGLEDAJTE JOŠ:

Metalne štangle su proradile u Novom Sadu samo dan nakon ukidanja presude Kruševljanima koji su istim alatom razbili glavu Borku Stefanoviću (oktobar 2018.) i povredili još dvojicu ljudi od kojih je jedan policajac. Tako je suđenje vraćeno na početak, batinaši ostaju na slobodi, a „mladim fašistima“ se šalje poruka da će i za njih biti razumevanja.

Slučaj profesora Ilije Vujačića već je pao u zaborav. Njega su u novembru 2014. dvojica „junaka“ napala bejzbol palicama ispred kuće. Bio je to nastavak pritiska „drugim sredstvima“ da se povuče sa mesta dekana Fakulteta političkih nauka. Napadači su navodno uhvaćeni, određen im je pritvor, ali nije bilo vesti da su i osuđeni. Niti smo saznali ko ih je poslao.

Verujem da se napadači i Daško nisu lično poznavali. Dakle, nije reč o nekim privatnim motivima i neraščišćenim računima, već o „upodobljavanju“, o toplom zecu, logoraškoj metodi za čiju primenu nije neophodna bodljikava žica.

POGLEDAJTE JOŠ:

Igra zla u Srbiji nije više na nivou ekscesa, već model koji se širi. Retorika koja je ranije bila na nivou tabloidnog mulja je uznapredovala, uhvatila korene i sada osvaja i Narodnu skupštinu.

Tenzije, podele i mržnja se iz dana u dan pojačavaju, i samo je pitanje kada će verbalni sukobi i pojedinačni incidenti prerasti u nešto mnogo opasnije. Ili su već prerasli, a da toga nismo ni svesni.

Napadači na Daška Milinovića verovatno i ne znaju šta znače pojmovi fašizam i fašisti. Njima je to isto kao i „ćao tebra“. Ali onima koji od njih prave čudovišta savršeno je jasno šta rade. Kao što im je jasno iz kojih se centara i TV studija promovišu ideje bliske fašistima. I iz kojih službi i kojih nazovi stranaka.

To je čitava mašinerija koja ima zadatak da pomeri pamet narodu, da iščaši mozak, da napravi distorziju razuma. Haos u kome je sve dozvoljeno. Pa i prebijanje, naravno.

Da je Tomas Man živ on bi napisao kako „prisustvujemo takmičenje u laganju, klevetanju i provlačenju kroz blato svakoga za koga se makar i posumnja da nije na pravoj strani? Oni ne podnose nikakav otpor, čak ni najblaži, civilizovan i argumentovan. Ako neko, slučajno zine nešto protiv ili izrazi blagu rezervu – gotov je“.

Ne slušam emisije „Alarm Daška i Mlađa“ ali cenim upornost ovog dvojca da javno govore uprkos njihovoj „nepoželjnosti“ i uprkos „skidanju“ sa raznih frekvencija.

Daško jeste napadnut u Novom Sadu, ali su štangle „farbane“ u Beogradu. Da, vi samo nastavite da ćutite, kad dođe red na vas „neće više niko imati da se pobuni“.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar