Piše Milenko Vasović: Lekarima limene kuće, udbašima stanovi

Neke profesije su miljenici vlasti, dok se za druge podrazumeva da, bez obzira na okolnosti, budu uvek na liniji fronta. Ima neke sličnosti između lekara iz crvene kovid zone i junaka sa Košara, i jedni drugi su na braniku otadžbine i jedni i drugi su, na neki način, prepušteni sudbini. A vešta vlast ume da iskoristi i žive i mrtve heroje.Za doktorku Gordić i još sedamdesetoro kolega, kao i za mladiće izginule na Košarama nikada niko neće odgovarati, vremenom će samo nekom od njih posmrtno dodeliti orden, ulicu, školu. Žrtve će biti zbirno utkane u sintagmu „herojske borbe“ koju je predvodilo mudro rukovodstvo.Ako u vreme NATO bombardovanja nismo ništa znali o Košarama, sada imamo pravo da znamo zašto lekari u Srbiji umiru u znatno većem procentu nego njihove kolege u okruženju. „Zašto su žrtvovani, da li je to zbog neaktivnosti Kriznog štaba i neorganizovanosti zdravstvenog sistema“, kako reče doktorka, epidemiolog Ivana Prokić.Neće biti da su srpski doktori i medicinske sestre manje otporni na koronavirus od kolega iz Slovenije ili Hrvatske. Šta misli ministar zdravlja o tome, hoće li se Vlada baviti tim pitanjem? Ili će ćutati, kao i mnogo puta do sada.Zato su se tri doktorke Valentina Ljubić Beganović, Maja Nešović i Ljiljana Veljković odlučile na protestnu šetnju centrom Beograda. Da tim svojim izlaskom skrenu pažnju vlastima da njihove kolege umiru. Da kažu kako se lekari “pored ljubavi, stručnosti, upornosti, požrtvovanja, osećaju nemoćni”.Juče su to uradile ove tri odvažne doktorke, sutra će možda svi izaći na ulicu. Onda će ih primetiti elita iz crnih limuzina i nalepiti im svakojake etikete. Tada će se oglasiti i onaj što „sve zna“.I kakve veze ima težak položaj lekara i stopa smrtnosti belih mantila sa Tužilaštvom DB-om i policijom sa početka teksta. Ima, i te kako, jer niko ne živi izolovano da ne primećuje kako se ponašaju i kako prolaze ostali segmenti društva na slične izazove. Kako su mnogi nagrađeni za nečinjenje, za poltronstvo, za nerad.Srbiju je i pre korone napao strašni virus korupcije i kriminala koji pustoši državnu kasu, pljačka državne firme, istresa novčanike građana, od koga umire čitavo društvo. Protiv tog virusa postoji proverena vakcina, za njeno davanje su upravo zaduženi tužioci, debeovci i policija.I šta oni rade, pa ništa. Stavljaju masku preko očiju da ne vide problem, proglašavaju se nenadležnim i sl. Čuvaju svoje pozicije, svoje nekretnine, svoje sponzore i šefove, čuvaju vlast od gneva siromašnih i bolesnih. I od premorenih i zabrinutih lekara.Briga je tajne službe i tužioce koliko koštaju palme na Kalemegdanu, koliko Strefan Nemanja, gde su pare iz Krušika, Telekoma, ko divlje gradi po Beogradu, zašto je gradnja autoputeva u Srbiji najskuplji na svetu...Zamislite da su tužioci sa genetikom zeca branili Košare, da je na njih morao da se osloni vojvoda Mišić, da od njihovog rada zavise kovid bolnice... pa Srbije verovatno ne bi bilo na mapi. Oni, kao što reče Nebojša Romčević, svojim nečinjenjem ovu zemlju „guraju u konačni nestanak“. Vide to svi građani, vide i lekari koji živote polažu za narod i Srbiju. I za parazite.Mada, tužiocima je objektivno teže, oni bi činjenjem ugrozili karijeru, rizikovali bi otkaz, a lekari rizikuju samo život.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram