Još dve nedelje ćemo biti ekonomska sila sa "najvećim privrednim rastom u Evropi". Čim prođu izbori taj "uspeh" će se, puf, raspršiti kao da ga nikad nije ni bilo.

Nama je prvi čovek Srbije obećao da ćemo na kraju godine biti ubedljivo najbolji u Evropi. Svi će da padaju, samo mi ne, mi ćemo da rastemo tri odsto, a sledeću godinu „idemo u nebesa“, reče nam isti čovek. I ne trepnu, jer rast je toliko osetljiv da i treptaj može da ga zaustavi.

Evo recimo pre dve, tri godine država je započela farbanje oronulog Pančevačkog mosta. Došli majstori, razmahali se, ofarbali dva stuba i stali. Šta je bilo, „naišlo mače i prevrnulo kantu s farbom“. Prekinuto farbanje, demontirane skele i stao privredni rast. To odmah usporava i rast plata i penzija. Tako je jedno mače napravilo pravi ekonomski udar na Srbiju, a da ne pominjemo šta može da uradi suša, kiša ili ne daj bože grad.

Svaka priča o nekakvim ekonomskim rekordima Srbije je obična laž. Brojke su neumoljive. Nedavno je po društvenim mrežama kružila grafika zasnovana na podacima Svetske banke na kojoj je prikazan privredni rast zemalja od 1990. do 2018. Rekorder je Turska (plus 239 odsto), a tu su još Albanija (141), Slovenija (98) Rumunija(80), Crna Gora (70) Bugarska (67)…
A gde je Srbija, pa tamo gde je pad. Za ove bezmalo tri decenije mi smo „porasli“ minus 11 odsto. Sličnu računicu izvodili su i domaći ekonomisti. Brojke kažu da smo od 1989. do 2017. izgubili petinu domaćeg bruto proizvoda (BDP).

Najveći deo tog pogubnog perioda Srbija je provela pod vlašću socijalista i radikala, odnosno naprednjaka. To su ti čuveni majstori za privredni rast, a da nevolja bude veća oni i sada vladaju i to bez ikakvih ograničenja.
Sve ovo bolje od mene zna i predsednik, pa gotovo najsiromašnijih građana u čitavoj Evropi, ali ga to ne sprečava da zamajava birače pričom o „najbrže rastućoj ekonomiji“ na čitavom kontinentu.

Zakačio se vidovnjak za pet odsto rasta u prvom kvartalu 2020. i ne pušta. Jutros je išao do čuvenog TV studija u Pančevu da bi nam to po ko zna koji put ponovio. Ali je prećutao da nam je u aprilu prilično pala industrijska proizvodnja (16,6 odsto), prećutao je i prognozu profesora ekonomije Miljka Arsića koji očekuje dvocifreni pad BDP u periodu april – jun 2020.

Nije ova Arsićeva prognoza za radost, naprotiv, ali uopzorava da se teško možemo nadati nekakvom dobrom rezultatu. Ne može nama biti uteha ako će drugi imati veći pad, oni su rasli svih ovih decenija brže, takoreći jurili su pored Srbije. Mi smo imali preča posla, da razbijamo što se razbiti dalo.

Verujem da su prognoze profesora Arsića izvesne i da će se u krajnjem zbiru odraziti na ukupan godišnji rezultat. Ne kažem da bih voleo da se predsednikova predviđanja o rastu ne ostvare, već prosto da su malo verovatna, i da za običnog čoveka neće imati nikakav vidljiv efekat.

Baš kao što rekordni rast u prvom kvartalu ništa ne znači kada na pumpi točite preskupo gorivo. Ako je po gorivu suditi, samo su braća Albanci siromašniji od nas. Kod njih su i dizel i benzin najskuplji u regionu.