0
Samo su nam još Poljaci falili. Kažu dvojica špijuna snimala čačansku "Slobodu", lepo izvadili mobilne telefone, slikali zgrade, prilazne puteve... Prevejano to, pa da ispadnu manje sumnjivi, banuli pravo na glavnu kapiju. Onda je skočilo obezbeđenje i pohvatalo ih k'o zečeve.
Što se kaže došli mečki na rupu. Nisu ni Čačani budale, gledali su i oni „Balkan ekspers“, znaju čemu je sve Poljak vičan. A znaju i šta im je povereno na čuvanje. Ako onomad nisu mogli da spasu pogone od eksplozija, vala mogu od belosvetskog žbira.
Zato su špijuni ispali papani, ako ih je interesovala „Sloboda“ sve ima na Guglu i zgrade i kapija i putevi. I ono što je NATO gađao, sve to ima u njihovim kartama. Ako su hteli da saznaju šta se proizvodi mogli su da pitaju predsednika lično, on ništa ne krije, izađe na televizor i kaže proizvodni program.
Mnogo je „dokaza“ da je reč o agentima. Prvo privedeni su, drugo imali su mobilne telefone i treće odmah su javile „Večernje novosti“. Njihov šef ima taj strateški pristup špijunaži.
Međutim, izveštaji sa lica mesta su kontradiktorni, jedni kažu da su uhapšeni bili zbunjeni akcijom obezbeđenja i da su se branili dosta nevešto. Kakvi su to špijuni ako su nevešti. Drugi opet vele da neće da priznaju zašto su došli u Čačak. To mi je već logičnije, ni obična strina ne bi rekla – jeste ja sam špijunka. Mora to da se cedi, da se iznudi priznanje, ako treba da dođe i tetkin mali i Vujković, lično.
Možda je prepredene Poljake intersovalo što je „Sloboda“ prestala da proizvodi usisivače i šporete. Em su bili dobri, em su se prodavali. Malo je ludog naroda koji unuštava sopstvenu proizvodnju, mora da se iza toga krije nešto, kakva nedokučiva mudrost i vizija.
Ako ih ta subverzivna privredna delatnost interesuje eno im bivši IMT – gigant u proizvodnji traktora. To je tek špijunska priča, uništiš fabriku i gradiš stanove. Bravo! Tako se nesrećnici raduju kad prodaju bubreg. Ili narkomani kad utope porodični nakit.
Naivno sam verovao da je u Srbiji poželjno biti špijiun, da je to cenjeno zanimanje. Naročito ako špijaš, doturaš skice i projekte kakvoj velikoj službi. Sećate se pre dve, tri godine snimka sa zemunske pijace. Tamo je jedan vojni potpukovnik preuzeo od ruskog obaveštajca Grigorija Klebana najlon kesu sa kešom. Keš je odličan stimlans za razne poslove pa i za špijunažu.
Posle su se naše udbe hvalile da znaju šta je „ugledni“ oficir davao ruskom agentu, ali ni taj Kleban ni potpukovnik nisu hapšeni. Niti im je suđeno. Skromno zaključujem da je dozvoljeno špijunirati za Ruse. Kakva je ovo naopaka zemlja još bi se moglo desiti i da su obojica odlikovani ili bar ovaj naš junak.
Ne znam što smo požurili da objavimo ovaj uspeh iz Čačka. Mogli smo da čekamo, da ukebamo jatake, da vidimo otkud Poljacima dve slike iznutra fabrike. Jesu li se prerušili u čistačice pa ušli ili je neko škljocnuo za sto evrića. I da vidimo kome eksportuju „dragoceni“ materijal.
Jok, mi volimo da se pohvalimo, da svet vidi kako smo važni, da i nas ovakve dronjave i siromašne neko hoće da špijunira. Propagandna mašinerija je već uknjižila uspeh, kod sirotinje, naravno. Jedino je nezgodno ako Poljaci nisu špijuni, moraćemo i njima da platimo odštetu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
