Piše Luna Lu: Alhemičar

*Pokušavam da shvatim prethodnih dana šta može biti lekcija iz neprepričljivog gubitka koji se dogodio naglim odlaskom dragocenog prijatelja i urednika Veselina, čoveka kome bih prvo poslala svaku kolumnu od samog početka ove neverovatne "Nova" priče u koju me je pozvao.I nije prošao nijedan vikend, a da nisam istu stvar pomislila - koliko će mu se svideti.Kako ostati na nogama i u hodu nastaviti da radiš sve kao da je on tu jer "Show must go on" - iako si od šoka paralizovan i čini ti se da na trenutke srce hoće da pukne od tuge.Kako zadržati radnu temperaturu jer suzama se piše dnevnik, a olovom - novine.*Dakle, patetici mesta nema - šta je naravoučenije?Šta je ono što mi je taj jedinstveni čovek ostavio u amanet?I posle mnogo analiziranja u tišini - shvatila sam da je to neopisiva želja za avanturom.Glad da se stvara uvek nešto što isprva deluje potpuno nemoguće i na ivici naučne fantastike.Na primer, bilo da je reč o osvajanju medijskih sloboda - novine i portal "Nova.rs", bilo da je reč u kreiranju kulturne komune kao što je "Dorćol Platz", bilo da je reč o produkciji kvalitetnog serijskog programa poput filma i serije "Jedini izlaz" u režiji Darka Nikolića.*U mom slučaju motivisao me je da stvorim format "Luna park" - čudesni vremeplov koji priča priču o gradu koji nestaje i gradu koji nastaje, platforma za umetnike i neke neobične priče iz ovog grada koje čine njegov dobri duh.I sve su ove stvari, a bilo ih je još toliko - započele tako što bi se sa Vesom prvo pričalo o ideji, a onda bi se veoma brzo krenulo u avanturu ostvarivanja te ideje što je bilo vrlo slično ulasku u nepoznato, u džunglu sa dve mačete i hrabrim srcem.*I, odmah da vam kažem takvi ljudi su veoma retki - oni su alhemičari koji nešto tako neuhvatljivo, eterično i nevidljivo kao što je "ideja" pretvore u nešto stvarno, opipljivo i korisno za društvo i zajednicu.Mi živimo u eri destrukcije ljudskosti.Algoritmi i veštačka inteligencija polako preuzimaju svakodnevicu.Telefoni su pametniji od njihovih vlasnika."Pametni stanovi" ubrzo svojim stanarima pokažu ko je tu gazda.Dolazi doba za molbu - "Robote, budi čovek".*Pogotovo je teško u ovoj zemlji nešto tako krhko kao što je zamisao izvesti na put da postane funkcionalan deo stvarnosti.Ovde pokrenuti nešto od nule - Sizifova su posla jer usled negativne selekcije svaki korak na putu može biti problem.Ali, sa Vesom nije bilo odustajanja.Ta opcija nije bila ni na kraj pameti - bila je ispod časti.Tako da nema odustajanja nego stvarati dalje, ne shvatati sebe previše ozbiljno i vazda tremu sagovornika razbiti šalom na sopstveni račun i uvek biti raspoložen za alhemiju jer život je kada se sve sabere i oduzme samo jedna velika avantura.