Podeli:
Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Zamislite da se trudite, gajite, vaspitavate, kupujete garderobu, knjige…. plaćate rekreativnu i onda vam mezimče kaže “tata, hoću kod Vučića“. A ne smete da upotrebite kaiš.

Vučić, Tadić, Toma, Koštunica… nije to društvo za devetogodišnju devojčicu. A baš je jedna takva juče videla srpskog predsednika. Našao je čika vremena, između državničkih obaveza, da je primi, da joj ispuni želju. Da se slikaju. Tako je i predsednik ispunio svoj radni dan, a dvorski mediji su imali „vest“.

Devojčica koja je upoznala Vučića je „naše dete“, zove se Mina. Ništa više o njoj ne znamo, ni odakle je, ni u koju školu ide, ni ima li roditelje. Predsednik nije baš poučan primer za decu tog uzrasta, ali, dobro ima raznih roditelja.

Bože, šta je taj čovek pričao sa tim detetom. O svojim tučama, o krađi izbora, o pregovorima u Vašingtonu, o stranim investicijama ili BDP. O prijateljstvu i kumstvu, o “izdajnicima”, istinama i lažima, o rejtinzima. O tome kako je njenom vršnjaku lupio rampu, ili o onom dečaku koga je „spaso“ od snežne mećave. Možda bi školski psiholog trebalo da obrati pažnju na malu Minu.

Devojčica je imala sreću da joj Vučić nije pripovedao o tavarišu iz Moskve. U januaru je klincima iz Hrvatske govorio da je Putinu poklonio psa. Pre neki dan je deci sa Kosova obećao da će im u oktobru omogućiti „da pozdrave Putina , da mu se obrate i da u jednoj reči kažu šta ih tišti na KiM“. Opsednutost, šta li je?

Ako se nekada bude radila studija o pogubnom uticaju predsednika jedno poglavlje mora biti posvećeno i deci. Ona u Srbiji rastu hendikepirana, televizija ih ubeđuje da sem predsednika drugih zanimanja nema, i da je ON veća faca i od Sunđer Boba i Lignjoslava. Zato je i mala Mina svoje misli projektovala na Predsedništvo. Kaže, tu će da radi kad poraste. Samo šta če da radi? Mesto predsednika će biti još dugo zauzeto, a Suzana ne žuri u penziju.

Možda bi Mina htela da upozna i Jelenu Ivančić, ali nikad nije čula za nju. Jelena je iz Beograda, a svetska je i evropska šampionka iz matematike, završila je Matematičku gimnaziju. O njoj režimski mediji ne izveštavaju, zato što moraju da prate 24×7 predsednikove aktivnosti.

Šta je bio povod da Vučić primi devojčicu. Nema ga, juče jednostavno nije bilo polaganja nijednog kamena temeljca i onda je predsednik uzeo da prima. Uslišio je i molitvu srpskog patrijarha, slikali su se, a preosveštenstvo mu je poklonilo i kompot od kajsija. Razmenili su i recepte, govorili o narodu. Osetilo se da ih je baš briga.

Primio bi on i stočare koji muku muče sa junetinom koju nikome ne mogu da prodaju. Ali nisu tražili. Primio bi i rodtilje ubijenih gardista u Topčideru, skoro će šesnaesta godišnjica od njihovog streljanja. Ali ni nesrećni roditelji nisu tražili. A što bi, pre četiri godine ih je zloupotrebio pred izbore, obeća im komisiju i razrešenje slučaja. I?
I ništa.

Znam ljude koji su trčali da se rukuju sa Miloševićem, a kasnije su hteli da „seku šaku“. Da li će se i Mina jednog dana osećati nelagodno zbog jučerašnjeg prijema? To je pitanje za roditelje, ako ih ima. Da je moje dete poželelo da upozna predsednika tražio bih da mi se oduzme roditeljsko pravo, bez mogućnosti žalbe. Bio bi to pouzdan znak da ne umem s decom.

Komentari

Vaš komentar