Piše Milenko Vasović: Ako Vučić progura litijum ne zaslužujemo da postojimo

Nekako bi se narod odupro toj poganoj nameri „debelih“ Evropljana da u srpskoj kući nema tako moćnog litijum lobistu. Da nije Aleksandra Vučića niko u Srbiji ne bi ni
pomenuo proizvodnju litijuma. Kad bi on rekao „nećemo kopati“, svi tobožnji zagovornici i tumači „prosperiteta“ jedva bi dočekali da graknu isto. Koliko god bili pokvareni i oni znaju da je projekat Jadar put u pakao.

Otežavajuća okolnost za Vučića je što zna da je većina građana protiv tog opasnog eksperimenta. Niko, nikada i nigde nije izdvajao litijum metodom koja se planira za Jadar. Potom, Vučić može da prepozna da je to interes krupnog kapitala, a ne naroda, ali se pravi da ne vidi. Treće, on kao nestručnjak, koristi funkciju ne bi li ubedio
pink publiku da je sve to bezopasno.

Predsednik se nada se da će uspeti. Uspeo je i sa Kosovom. Sem toga izveštio se da poraz, zlo i siromaštvo predstavi kao pobedu. U tome mu pomaže i Eu birokratija
koja nas ubeđuje kako je dobro da zagadimo vodu, vazduh, da napustimo dedovinu i uništimo lepotu. Svoja nalazišta litijuma ne pipaju, što bi kad mogu da nađu budale.

Čovek koji se ne skida sa malih ekrana, koji raspolaže policijom, tajnim službama, a tu su i nasilničke grupe, brecne se na svako protivljenje projektu Jadar. Zajapuri se na svako logično pitanje o zagađenju i intersu. Izobličila mu se faca na jedno „nećete kopati“, koje mu je dobacio „obični“ snimatelj.

To je Vučiću bilo dovoljno da se obruši na čoveka, valjda u nemogućnosti da odgovori onima čije ga reči više peku. Kao, na primer, još sveža izjava Emira Kusturice. Kusta je „spreman da da život u borbi protiv onih koji žele da kopaju litijum u Srbiji”. I “vođa” kad ne može da izađe na crtu režiseru, udri po kamermanu. Hrabro, kako i doliči vrhovnom zapovedniku zaludele sirotinje.

Za “vođu” je Emirova izjava udrac po cevanici, takoreći izdaja. A tek su tri godine kako mu je uručio Sretenjski orden I stepena. Ne znam šta gazda od Mećavnika namerava sve da uradi, ali nešto bih voleo da za početak vrati odlikovanje uručiocu. Jer, onaj što mu ga je dodelio je čovek sa namerom da ove prostore pretvori u jalovinu. Svi ostali su samo puki tumači njegove volje ili nadničari kod Rio Tinta.

Vičan je “patriota” sa Andrićevog venca u ignorisanju svega što mu ne odgovara. Mudro je prećutao i lekciju koja mu je očitana na ovaranju Bitefa. Švajcarski reditelj Milo Rau je usred Beograda konstatovao da Kancelar Šolc, Folksvagen i Rio Tinto ne žele da spasu svet, nego svoje bankovne račune. Ne znam da li je namerno preskočiio Vučića, ali, svejedno to je ista ekipa.

Ono što vide jedan režiser, jedan reditelj i jedan kamerman ne vidi predsednik države koji zna koliko će trajati rat u Ukrajini, šta ko doručkuje u Srbiji, zna “gde đavo spava”. Samo ne zna da je litijum smrt za Srbiju. Pa šta, obećao je.

Gde nam ovakav delija zapade. Najmoćniji među nama svaki dan nas ubeđuje da se rudnik mora otvoriti, da će sve okolo da procveta i da su samo neznalice, a njegovi trabanti dodaju i „izdajnici“, protivg tog projekta. Projekta koji će Srbiju vinuti u ne znam ni ja gde.Verovatno u tri lepe.

Otvore li satrapi rudnik u Jadru može nam se dogoditi zabrana izvoza poljoprivrednih proizvoda – zbog zagađenja. Možda ne za celu zemlju, za Vojvodinu, na primer, ne, nju će Eu da izuzme. Pa da je esktrahuje iz Srbije, kao i Kosovo. Razmišlja li „veliki“ vođa o tome? Briga je njega, on gleda svoja posla. A mi, šta ćemo i kuda ćemo?

Naslov za ovaj tekst pozajmio sam od komentatora iz online prostora i u potpunosti se slažem sa njim. U svakom slučaju biće nam - kako smo zaslužili.

P.S. Više se nećemo družiti na ovom mestu, hvala svima koji su me čitali i podržavali!

BONUS VIDEO Šta Euro litijum radi još u Valjevu, ako je izgubio istražne dozvole?