Na jesen će biti pakao, slušamo od početka leta. Ovo nam je malo da danemo dušom, pa opet sve ispočetka.

Koliko puta si čuo ceo scenario?

I evo, jesen je tu.

I sve znaš šta će da se ne sme.

A ne znaš šta se sme.

Ali razni smisle. 

Pa hajde i mi smislimo.

Jer sedenje i nerađenje stvari bilduje u karakteru stvari najgore.

Sklonost ka kukanju ili ka fatalizmu.

Mekoću tela i mlitavost uma.

Impotenciju. 

Tupost.

Planovi idu od doze do doze. Trzanje vilice prati nove preokrete.

Sve si verovao *struci. Kreativno preispitivao Krizni štab.

Šetao i vikao protiv glave od koje smrdi.

I pls. nemoj mi da su te bolele noge.

Jer opet ćeš.

Msm mi ćemo.

Znam da hoćemo.

Na vreme kažem:

Samo nek im padaju stvari na pamet. 

Samo nek se zeznu.

A nama se:

– putuje

– ne tuguje

– nekom veruje

– biva glasnim

– luduje

Nama se rade stvari normalne, nenormalne, i ono pod c.

Samo ne sedi nam se u kućama, ne leži nam se na tabletima

 Na tabelama, jadnim fontovima i neubedljivim glasovima deca nam se ne školuju

„Onlajn“ nam se ne izgovara

Onlajn ne živi

Radi nam se

Oblači 

U haljine

Štampanim parama plaća nam se

Muzika 

Ili hleb i jabuke

Možda je prvih pet minuta ovog pakla delovalo drugačije.

Kao, da se strpimo

Pa biće opet sve kao pre

Samo

Problem je s ljudskim životima – 

Nisu večni.

Ili, možda je tu i njihova snaga.

Dok traješ, goriš. Kao što nikad ne bi mogao, da nema kraj.

Međutim nemaš godine za bacanje.

Međutim kontejneri su prepuni.

Nemaš ti godine da u njima nigde ne odeš – a sećaš se sankcija ako si stariji – i to si već jednom probao.

Nisi izašao u komadu. O, ni veseo.

Nemaš godine da ti kažu Vašu vakcinu ne priznajemo, možete probati sa setom od 5-6 testova 

Za deset dana van zemlje.

Srećno.

Jbg.

Nemaš mozga za političke svinjarije po granicama. Apotekama kafićima prodavnicama klubovima. Ne samo tuđim 

– uskoro i svojim.

Ni za kaleidoskop *mera – mere: to je ono što se, u tvojoj ličnoj zemlji, menja kako se kome digne. 

Msm: dosta je.

Ne, čekaj, pitaću

Bolje je:

–

Natrudio si se

Pa:

Kad je jbno dosta?

Smisli rok.

—

Svi smo štićenici ovog doma za nezbrinutu decu

koji zovu državom

Usput odrasli

To još neprimetili

Znaš koji lajn u pesmi ide posle onog u naslovu

E pa

Nije to SVE što želim u ovom trenutku

Mada, o da, i to želim.

Baš puno.

Nego

Sve što želim je

SVE

I da svako ko više voli izgovor za tavorenje

Gajbi blejanje

Prazan raspored

Samo jbno pusti 

da mi drugi 

po svom.

I svako tako 

U svojoj zemlji

Pa se nađemo.

…

*struka = zbir pojedinaca iste profesije koji različito misle, ali do nas stiže samo mišljenje onih koji misle „ispravno“ tj. prema zadatim smernicama.

Takođe, zbir „stručnjaka“ od kojih 90% veze nema, potpuno isto kao i u tvojoj profesiji

koja god ona bila

Samo kažem.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.

Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.