U zgradu Tigrastog mačora stigao je Oktavijan - Oćo. Krznena bela pufna puna radosti i ljubavi ukotrljala se u moj život kao podrška. Ova polovina godine mi je pretužna i šokantna. Vesti o iznenadnim smrtima važnih ljudi za moj život su me poput Majk Tajsona nokautirale da jedva stojim na nogama. Hvala ovom štenetu što je tu da me natopi ljubavlju. Danas samo o njoj pišem. Tako mi je lakše - lekovito je.
Volim kako pričaju stanovnici Splita.
Napravila bih YT kanal na kome bi bajke čitali iz raznih zemalja regiona – da svako zavoli neki naglasak i način izgovaranja svima poznatih reči.
Volim kada na francuskom nešto šapuću uz akustičnu gitaru i sporovoznu ritam sekciju.
Volim celer i šargarepu, zajedno. Volim veganske poslastice.
A da se razumemo volim i parmezan i pršutu – nije da se na meni ne vidi.
Volim kada mi objašnjavaju astrološke aspekte, a ja ništa razumem, ali me zabavlja cela ta dramaturgija.
*
Volim što je Džoni posvetio pesmu Hedi Lamar.
Ona je bila jedna opasna ženska sa neverovatnom životnom pričom i vreme je da nove generacije spoznaju njenu biografiju.
Volim da proučavam pojam harizma i da čitam stihove Valerija.
Volim da pucketam ladoleže.
Volim da uradim prvo najteži posao u danu, ono što najviše ne volim i prema čemu imam otpor, često neobjašnjiv.
Volim što mi je Oktavijan došao u život kao beba štene, kao podrška jer posle prvih šest meseci ove godine jedva stojim na nogama od šokantnih loših vesti.
Ova bela pufna puna ljubavi je pravi drug u nevolji.
Ponovo se smejem i osećam radost života.
Zajedno smo jači.
*
Volim kada se sretnem sa dragim ljudima slučajno na ulici, pa imamo vremena da odemo na kafu. Volim slučajnosti.
Volim kada mi kažu – „kao da mi čitaš misli“.
Volim da posmatram ljude iza ogromnih naočara, a oni nisu svesni da ih neko gleda, pa se ponašaju neisfolirano.
Volim kad je toplo, uzdišem, ali volim.
Volim kako se jedna S oblači, ja tako nikad ne bih mogla, ali njoj baš stoji.
Volim skulpturu crnog bika na Dorćol Platzu..
Volim kada ulica miriše na šiše koje puše u kafićima.
Volim da čitam priče o samurajima.
Volim kada znam da mi neko dolazi u goste pa jurim naokolo da spremim posluženje po želji.
Volim da mislim o tome kako ću jednog dan otići u Zemlju izlazećeg sunca.
*
Volim jazz – naročito trube Duška Gojkovića i Majlsa Dejvisa.
Volim kada kosu zategnem u pundju, kada mi se mozak uozbilji i fokusiram se.
Volim ideju da ljubav voli da voli ljubav.
Danas ću misliti samo o tome šta volim i pobediti sve ono što ne volim.
Ne mogu da promenim neke stvari oko sebe, ne zavise od mene, ali način na koji sagledavam ovaj ponedeljak mogu.
*
Promeniću percepciju dana i posmatraću svoj život kroz stvari koje u njemu volim, a ne kroz mrzovolju, frustraciju i prljav grad.
Eto.
To je moj skroman plan za danas.
A šta vi volite?
Vanilu ili čokoladu? Koju pesmu ovih dana? Osećaj kad dođeš kući i presvučeš se u udobnost? Lipe po letnjem pljusku?
Nekog? Koga? Dovoljan je i inicijal.
Leto je tu – startuje za par sati, a čeka nas neizvesna jesen.
S toga sada je idealan trenutak da se stave roza naočare i pronađe čak i ludost u sebi da se bude i na mišiće pomalo bezbrižan jer – #winteriscoming.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare