Piše Luna Lu: Plavetnilo u otrovnih 50 nijansi sive

*Klinac, zamalo da me ubije na pešačkom.Kao da je sin bogataša. Nije hajao. Uspela sam samo da vidim D.X. na tablici.Nemam pojma koji me je tačno mišić zahvaljujući jogi spasao - ali, učinio je da doskočim u mili sekundi.Filmskim jezikom kojim govorim - bilo je to osam frejmova do sigurne smrti.Da nisam išla kod jogine Une - imao bi me na duši.*Na mog sveca, a u GLUVO doba zore gde nema GLOVO biciklista - desio se okršaj "bemve" džipa sa mnogo konja i budalaste budiste jogine - žene u klimaksu, fragilne poput lotosa, ali i osetljive kao bomba velike razarajuće moći.Iz zvučnika moćnog džipa orilo se -"Odakle sam ja.."*Drhtava, po ulasku u Lunarnik, guglala sam tu pesmu. Zbog nje nije hajao, na moćnim zvučnicima - (po)mislio je da je nepobediv.*"Odakle sam ja..Svadbe su sa okidačima. Sahrane sa trubačima.Narodnjaci iz bembare.Kajle, trenerke, žene prelepe.Odakle sam ja...Moja braća, sve same legendeŽene vrele kô duge devetke".*Sumanuto mi je to sve.Mirnodopska sam gerla, jogina.I, ne razumem se u oružje - ali, svakako nisam duga devetka, tako da teško da se identifikujem sa stihovima, iz BMW zvučnika.*Kapiram da je na petici koke negde došao i drhti mu biće.Neki je after,Zamalo - pešak pod točkovima, u zemlji sa najjeftinijim kokainom u Evropi.I, rekao im je npr. - Jbt., zamalo da zgazim ženu - ali je bila kao ninža.I, možda su se na tom afteru i oni zahvalili čudu - a ono moj svetac - Nikola.Namignuo im iz Kosmosa.Raspoložen za lekciju, a da ne ocenjuje.*I tu sam - gde sam.Nekako sam se smirila.Nije me ubio BMW na pešačkom.Ali, grejemo se na blato.*Menadžment ove demo države niti stida ni srama, ni savesti - samo ogoljena borba za moć."Najeli se para, preselo vam" - abrakadabra.Krenem tako da se živciram gledajući zagađeno sivilo nad Ušćem.Odlučujem da u povratku ka kući Kališem - obrnem tok misli u glavi.Jer zahvalna sam što sam živa. Koristim nedelju za šetnju nevidljivog psa.Vlasnik džipa je medju silikonskim sedmicama ili ulazi u Zadrugu za Novu godinu.*A ne, neću dozvoliti da mi truju mozak.A tek dušu ne dam, đavli na vlasti.Kada udarim mentalnu blokadu - nema vas.*Šetam Kališem.Šetam Kališom.I razvijam maštu.*Npr.Čekam vas u nikad planiranoj "Crna svadba 2".U borbi protiv vas - Lucifera i njegove nemušte dece.KataBaza volume 2.0.Jela Đokić i ja - monahinje - superheroine.Pobeđujemo.To bi bilo opako tako da se neće desiti ni u ovoj - naučnoj fantastici - stvarnosti.Klika na vlasti nikada neče dopustiti da dobro pobedi - jednostavno oni su "Šejtanovi" ratnici.*I pokrećem u svojoj izmučenoj glavi soundtrack.Čuje se - "Nebo, nebo - plavo je.." - konstatuje Obojeni program."Srce moje crveno... "- za potrebe ove priče - pita se - "Gde li je nestala romantika?"*U špajzu, dok sam otpakivala jelku - naišla sam na stari telefon sa brojčanikom, s kraja osamdesetih i setila se svih onih sati koje sam provela gledajući u njega ne bi li zazvonio i ne bi li se s druge strane javio Lepi.Najlepši S.*A kada se javi, malo malo pa okrećem nulu da bi se Ljubav i ja - bolje čuli.Pomazih aparat - ogrejalo mi se celo biće.Odlučih da Tifani plavi telefon i dalje ostane na istom mestu, u ostavi – ko zna možda se fiksni sa brojčanikom jednog dana vrate u modu.Čudno je ovo vreme, baš.Sa strujom smo tanki.Ali, na žicu smo se čuli i kad je bio par-nepar.I nestašice struje po grupama.I suncokretovo ulje po trezorima.*I, opet - sve je isto.Naslovi 100 godina kasnije glase - "Fiskirane cene: šećera, brašna i ulja - posle izbora - realan kurs. Bez panike."Zaplašivanje non stop - prstohvatom straha sole nam život svakodnevno - vekovima, decenijama, godinama, danima...Nema opuštanja.Nema odmora dok traje obnova.*A tu su pride i sumanute izreke tipa: "Mnogo se smeješ, mora da ćeš da plačeš".Med i žuč moraju da idu zajedno – kaže predanje.A jel baš mora da bude tako?*Zašto ne bi postojalo neko poglavlje naših života sa srećnim krajem.Ključno pitanje glasi - "A šta ako bude bolje?"Mladosti ti ga jedina imaš prava postavljati - mi smo: o.googl-ali.*Da li je u eri cinizma dozvoljeno da se nadaš da ćeš biti srećan bez da te iza ćoška čeka cunami nevolje.Da li može da se sluša „Blue Moon“, a da ne staviš hašteg „guilty pleasure“.*Obožavam da gledam melodrame.Najdraža mi je „Imitacija života“ - kakva filmčina.A poslednji put sam ponovo toliko plakala na „The Broken Circle Breakdown“, na pozornici na jezeru Palić.Prolila sam lavor suza. Bukvalno.Bioskopski mrak tome i služi.Da umiješ biće iznutra.*Nema lepšeg osećaja nego kad se čovek dobro isplače i sve nekako izbaci iz sebe.Vrištanje je isto dobar sistem.Kao u „Kabareu“ kada Sali Boul vrišti dok metro prolazi.*Dobro, mi nemamo metro, ali dovoljno je odvesti se na pusto mesto - njivu u Sremu i dobro se izvrištati.Izbaciš nešto staro & bajato, da bi došlo neko novo osećanje – pozitivno & lepo.*Makar bilo to i da neko šapne kompliment u letu. Usput.To je onaj trenutak idealan da se zapakuje u teglu.Ma kakav taj neko laskavac bio – zapamtimo taj čas i te lepe reči.*Inspirisati nekog - to je jako težak zadatak u ovom dobu.Tolika je navala senzacija sa svih strana, postali smo rezistentni, otporni na sitne čari – one male svakodnevne magije.Treba grom da nas pogodi da bi na nekog ili nešto obratili pažnju.*E, zato su praznične ferije neophodne da vreme uspore, pa da shvatimo da se ništa ne podrazumeva i da sve lepo zaslužujemo jer smo tu, sada – neponovljivi.*Ukoliko niste gledali, obavezno preporučujem savršen uvod u praznike - klasik - „Veliko plavetnilo“ Luka Besona.Priča o večitoj potrazi za ljubavlju, pobeđivanju straha od smrti i prevazilaženju sopstvenih granica.*Te godine 1988., bio je to najgledaniji film u francuskim bioskopima na čijim repertoarima se zadržao čitavih godinu dana.Devojke su bile zaljubljene u Žan Mark Bara, na angro.O, kakvo veličanstveno doba nevinosti & zanesenosti.*I #BeSafe, želim nam da u 2022. - osvojimo svog ronioca na dah, lakog na komplimentima i pored koga se osećamo neprocenjivo sigurno, u njegovom srcu kao u sefu zaključani.A ključić se izgubio, ne može ga naći.