Luna Lu
Foto: Marko Krunić/Promo

Kao u Konstraktinoj pesmi - moj pas i ja šetamo, ali po kiši. On je beo i blatnjav. Ovo mu je prva velika kiša u životu. U našem novom delu grada preko reke - saobraćaja nema. Ima puno mačaka i voća. Oktavijan najviše voli da juri orahe po baricama. Krajnje je vreme da nabavim šazam za drveće da vidim kog sve voća ima u našem komšiluku.

„Nikada nemoj da gutaš suze nego se isplači. Ko guta suze ima problem sa štitnom žlezdom,“ – rekla mi je mudra dama Z.  

Tog popodneva u ulici Domenika Ćelinija, Z me je iskusno posmatrala kako se pravim da me sadržina telegrama nije pogodila pravo među rebra jer da je u srce – bila bih na mestu mrtva.  

S, moja prva velika ljubav me je obaveštavao da ide u London, zauvek i da će me voleti dan duže od večnosti.  

Z me je ohrabrila da se raspadnem pred njom u hiljade komada kako samo prvi ljubavni problemi deluju na tanano biće zbunjeno jačinom osećaja koje po prvi put prima u pleksus. 

S se vratio brže nego što je otišao, tako da nije bilo nikakve velike drame u nastavku, ali sam tog popodneva naučila da plačem koliko me noge nose. 

*

Suze su slane i umivaju biće, pride su i OK, kako je konstatovala Mira Bobić Mojsilović i ušla u zbornik Narodnih umotvorina. 

Čovek ima hiljadu razloga da bude tužan, uvek jedan više nego za smeh. 

Seta je pride i zarazna kao zevanje, ali najverovatniji razlog ovog napada melanholije moguće da je prvi ozbiljni pad temperature i svest da jesen zvoni na interfon. 

Ono što sam naučila za ove 52 godine turističkog boravka na planeti Zemlji jeste da što više pružam otpor nekom svom osećaju, pritisak raste i pojačava se neprijatnost i muti se razum. 

S toga ako ste besni – udrite po jastuku ili džaku. 

Ako vam se smeje – neka vas čuju do Svemirske stanice MIR, a kada vam se plače – plači, ridaj, jecaj.

Ali, uvek ima jedno ALI – ne sažaljevaj sebe i ne upadaj u ulogu žrtve i ne kuni sudbu kletu jer i to će proći. 

Roni suze kao jedan Ronin – samurajski, dostojanstveno i sa stilom.

 

*

Jedno od boljih rešenja za isplakati se jeste pisati i plakati. 

Tada se stvara alhemijska reakcija između slanih suza i modrog mastila na papiru. 

Tako napisane reči se slivaju po stranici dnevnika, a posle listajući sve svoje sveske saznaš da će i ta faza proći. 

Tuga ostane istetovirana, ali već nekoliko stranica kasnije život procveta u ujedinjenim bojama, ponovo je lep i neke divne vesti se nanižu, pa ti bude malo i smešno kako si isflekala suzama svoj intimni dosije. 

*

“Čovek mora živeti i stvarati i to živeti do tačke kada počnu suze teći.” – kaže Šekspir i baš je tako. 

A i ovako je kako je napisala genijalna Vislava Šimborska – “Ne uzmi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične reči, a onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim”. 

Suze su na neki način presek situacije i kao posle oluje, tako i posle suza nastane smiraj. 

I neke se dobre odluke donesu i obavezno stignu neki lepi vesti, kao kada u dugo zatvorenu prostoriju uđe sunce i vazduh – kada se dobro provetri unutrašnjost sopstvene duše. 

I život postane manje neudoban i ponovo usledi ona Kunderina – nepodnošljiva lakoća postojanja. 

 

****

BONUS VIDEO: Buč Kesidi_ Svaka proba nam je kao koncert

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

Tagovi