5
Tigrasti mačor se odomaćio u stanu u prizemlju. Više nije svačiji, sada je nečiji. Odnela sam komšinici kutiju njegove hrane - rekla je: Ne jede više taj otrov. Spremam ja njemu domaću hranu - ništa vi ne brinite. Zatvorila je vrata bez pozdrava. Ostala sam da stojim u oblaku tamjana koga pali u nenormalnim količinama tako da cela zgrada miriše. Srećno ti bilo Mjau.
Osamdesetih kada su momci išli u vojsku – viđaš samo vojnike.
Ofarbaš se u plavo – viđaš samo prelepe brinete.
Kosmos je veliki šaljivdžija – istina živa.
Poigrava ti se sa mozgom – čika te.
Mami ti osmeh jer imamo tendenciju da shvatamo život i sebe u njemu mnogo ozbiljno.
Zaboravljamo da smo na vodenoj lopti koja se vrti na disko podijumu svemira.
*
Došao je onaj trenutak u godini kada se pakuju letnje, a vade zimske stvari.
I tu doživim šok – istina me udari jačinom prosvetljenja.
Lutko, ugojila si se 2 konfekcijska broja, nema zbora.
Himna ti je od sada – klasik Električnog orgazma – „Debela devojka.“
*
Nije višak vode u organizmu, nije se ništa skupilo u pranju.
Nisu hormoni, nije do svetla niti ogledala.
Nema zamlaćivanja nego imamo problem, Hjustone.
*
„Buši kašiku“ – odzvanjaju mi reči komšije Džeja, kada smo se poslednji put sreli na letu Tivat – Beograd.
„Faca ti je dobra, ali mogla bi malo da probušiš šiku.“ – rekao je dok su mu se tople oči vragolasto smešile.
Tada je višak brojao 3 kilograma, a sada su karantinski uslovi života došli na naplatu.
*
Na početku ove korona noćne more – nisam mogla ništa da jedem.
A onda se to obrnulo u rad od kuće i isprobavanje recepata – rerna, pun gas.
Kada su mi dosadili recepti na 200 stepeni i pranje tepsija – otkrila sam toster.
To je bila ona tačka sa koje se teško vraća.
Vrući sendviči na 124 načina uz bindžovanje serija – put do pakla gojaznosti poplačan je kačkavaljem koji se otopljen tegli.
*
U lečenju bolesti zavisnosti i gojaznosti najvažniji je prvi korak, a to je priznanje da imaš problem.
Tu počinje proces ozdravljenja i isceljenja – kažu Mudri.
*
Moj prvi korak je bio taj što sam pozvala Lidi i rekla joj – Izlazim iz kuće, sakri toster da ga ne nađem.
Ovim putem priznajem da sam, do sada, kao džanki u krizi, dva puta pokušala da nađem gde ga je skembala – sva sreća neuspešno.
Krize su prebrođene uspešno.
Bravo, Lidi.
*
Po ulicama viđam table ispred restorana gde je istaknut jelovnik dana – iskušenija na svakom ćošku.
PROČITAJTE JOŠ:
Umesto da primećujem fit ljude – vlasnike savršene figure – meni pogled vuku razni delikatesi i neverovatni inspiratori dnevnih menija ispisani kredom, a kuhinje različite – od domaćih do libanskih i meksičkih.
*
Gledam fotke mame u mojim godinama i shvatam da žena ima devojačku figuru.
Ali, ona je old skul.
Ruska salata za Novu godinu. Pečenje za slavu i Đurđevdan.
Parče torte samo kada je nekom rođendan. Tokom leta na vrućini čaša Biter Lemona.
Spremaju se jela od sezonskih stvari – kada im je vreme.
Sad se jede pita od bundeve, a ne torta od jagoda.
Zna se kad je doručak kao za kralja, a kada večera kao za prosjaka.
*
I sve je meni jasno u teoriji. Znam šta mi je činiti.
Šta treba izbaciti, a šta uvesti da bih stala ponovo u omiljeno odelo od tartana.
Nema tu prevelike filosofije.
Ali, problem je u praksi.
Prvo sve je dostupno 24 sata 7 dana nedeljno.
Na samo si jedan poziv da ti isporuče momci na biciklu šta god ti padne na pamet od sušija do jagnjeta pod sačem.
*
S druge strane, limitirano je kretanje – većina stvari se sada rešava kompom od kuće.
Grad je u takvom haosu da svuda stižeš prečicama ili kolima.
A vazduh je toliko otrovan da kada pomislim da uvedem brzo hodanje pomislim šta će moja pluća primiti u sebe za tih sat vremena „zdrave“ aktivnosti.
I tako upadnem u vrzino kolo.
Kao mačka kada juri sopstveni rep.
*
Ali, najgore od svega je ta neka depra koja mi se uvukla u apetit – iz emocije jedem jer ne znam šta ću sa sobom.
I tu je ustvari početna tačke dijete, da sav ovaj užas koji osećam oko sebe, sve ove ekonomske teškoće u najavi, svu ovu boleštiju i nesreću i svo to nezadovoljstvo usmerim ka onima koji su uzrok tome, a ne da kažnjavam sebe.
*
S toga, tetoviram sebi u mozak – aktiviraj se.
Eto, kreni u borbu za čist vazduh, za početak.
Ideja da sam korisna zajednici – već me čini dovoljno motivisanom da predam Lidi i tiganj za palačinke.
*
I #BeSafe, novembar je pravi trenutak da se loša zameni dobrom navikom.
Svima želim da istrajemo u toj akciji. Vežbamo za novogodišnje rezolucije.
Srećno!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
