Piše Ivan Mrđen: Usmeno novinarstvo

Juče pre podne, na našem izbornom mestu u Mesnoj zajednici „Zeleno brdo“ - iznenađenje. Stigli iz Dablina Kaća i Nenad, nekad bili naše komšije, naša Dunja bila u vrtiću sa njihovom mlađom ćerkom Petrom... Kažu, bliži nam je Beograd od Londona, da ne objašnjavam kako je nekim našim ljudima u Irskoj bilo mrsko da se prijave za glasanje, pa najbliže biračko mesto u Londonu, a za Britaniju treba viza...„Za Beograd, za Beograd“, nije baš „sa firmom Krstić“, ali stigli i - glasali. „Da se mi jednog dana vratimo“, kaže Kaća. „A deca?!“ „Njih ni Bog više ne može da vrati!!!“A ja ćutim, ne znam šta da kažem...* * *Moj prijatelj i njegova sestra, žive na Kosmaju, prijavljeni u Beogradu, on u Mirijevu ona na Vidikovcu, došli sabajle da „ispune građansku dužnost“. On sam, ona sama, oboje poboljevaju, plus ona uopšte ne vidi, ali, kažu „morali smo“.I još dodaju „a za koga drugog“, pa ja prekidam svaki razgovor o izborima, puštam ih da pričaju o tome kako su njen vid upropastili lekari, što privatno što državno, o tome kako neki njihov komšija već četiri godine čeka na hitnu operaciju srca, usput bilo reči i o skupoći...A ja ćutim, ne znam šta da kažem...* * *U mom omiljenom Klubu ljubitelja narodne muzike, nizbrdo od „Cvetka“, ima neki Draganče, radi nešto u Kliničkom centru, jedan od onih što u nekom trenutku zaspu društvo svojom poezijom. Juče, maltene kompletna prva postava, što ljudi od biznisa što bivši policajci, od umetnika jedan poznati slikar i jedan bivši fudbaler, ali u nekom momentu svima nekako lakše bilo da slušaju lokalnog pesnika...O izborima, časna reč, niko ni reč... Sećam se u nekim ranijim prilikama, to ubeđivanje, to podsmevanje, to busanje u junačke grudi, sad niko ništa... Kako smo glasali, lebdi to nekako iznad stolova, naša privatna stvar... Možda grešim, ali nekako imam utisak da je jedne sramota što su opet „morali“, a drugi kriju da su ipak „razmislili“...A ja ćutim, ne znam šta da kažem...* * *P. S. Ovaj tekt završen je u nedelju 17. decembra u 17 časova i 12 minuta! Što god da se dogodi – traži neku naknadnu pamet, za koju „usmeno novinarstvo“, čime sam se bavio čitav dan – nema pravi odgovor!