Piše Ivan Mrđen: U mraku ničega nema

Mada, da budem iskren, o njegovoj prethodnici smo svašta slušali, ali to nije imalo nikakve veze sa aktulenim stanjem u ovom resoru, jer je u Srbiji već odomaćena praksa da su najbolji ministri oni koji se ne mešaju previse u svoj posao.U tom smilu najrečitiji odgovor je stajao na crnim ekranima umesto programa televizija N1 i Nova u utorak 6. decembra: “Mrak u Srbiji bez medijskih sloboda”. I ja verujem da je “vreme da se javnost zapita da li je informisanje u Srbiji objektivno i nepristrasno, da li je svim građanima moguć izbor i zašto im se nameće propaganda kao jedini model informisanja”, kako je stajalo u njihovom saopštenju.Svedoci smo da se u Srbiji krše sva etička i profesionalna pravila, promoviše govor mržnje, stalno prelaze „crvene linije“ kad je u pitanju sadržaj koji se prikazuje ne samo na televiziji, već i promoviše po većini ostalih medija… Jednom rečju, mrak!“Toliko smo oslepeli da više ne vidimo ni medijski mrak pred nosom”, tako glasi aforizam mog prijatelja Ninusa Nestorovića. Za priču na tu temu već godinama je pravo vreme kad god da je započnete, ali za pesmu ipak treba pogoditi pravi trenutak.Ne znam koliko će biti jasno, ali baš za neku ovakvu priliku, kad bi umesto bilo kakvog komentara valjalo “u debelo uho zabosti nežnu reč”, kako je pevao Majakovski, sačuvao sam pesmu proznog pisca, pesnika, aforističara, stendap komičara i rok pevača Miodraga Stošića pod naslovom “Mrak”:Koračaš ulicom, moja milaa svud oko tebe mrkli je mrakkoraci tvoji meki kao svilau tebi nijedan sunčevi zrak.Unazad svoje uzdahe brojišu tvojim očima mnogo je dimato što ne vidiš, toga se bojišpitaš se čega u mraku ima?Koračaj slobodno, vođena petlomne gužvaj šakom maramu belujer ja sam jednom upalio svetloi video u mraku istinu celu.Nemoj da dišeš u tišinineka te ne plaši tvoja senanajstrašnije u mrkloj tminije to što u njoj ničega nema.(…)I koliko god te noćas plašili zvuciovoga davno zaspalog gradataj drhtaj koji sada imaš u ruciistovremeno je tvoja najveća nada.Pre nego što kući budeš stiglapodari jedan ples ovoj tamijer kada se ujutru bude diglavidećeš koliko smo u stvari sami.