Piše Ivan Mrđen: Dobar čovek Duško Mitrović

Udruženje građana KudeS pokrenulo je organizaciju Nušićijade, praznika humora, kulture i slobode, 2010. godine. Od tada je svakog leta organizovana u Ivanjici, okupljajući kulturnu i slobodoumnu javnost i negujući građanski duh. Sve do 2018. godine, kad su lokalne vlasti proterale KudeS iz sopstvenog festivala usled poneke šale na njen račun i prevelike količine nebranjenog smeha, pa je udruženje nastavilo da organizuje Prognanu a slobodnu Nušićijadu.Ova tradicionalna nagrada od prošle godine nosi naziv “Povelja Dušan Mitrović”, u znak sećanja na direktora “Dan Grafa” i jednog od osnivača lista “Danas”. Na dan kad je ispraćen na poslednje putovanje do groblja u rodnom selu Cvetka kod Kraljeva (22. oktobra 2020.) napisao sam da sam u vreme njegove borbe sa opakom bolešću imao utisak da nam on, lično, poručuje nešto što je stajalo na velikom muralu preko puta Arhitektonske škole: “Budimo otvoreni za dobrotu, ljubav i nadu u bolje dane koji dolaze.”

Dušan Mitrović je svojevremeno bio potpredsednik Saveza socijalističke omladine Srbije, pa sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, da bi učestvovao u osnivanju a potom bio i potpredsednik Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”. U “Borbu” je došao krajem 1991. godine, kad je bilo očigledno da zbog nekih javno izrečenih stavova protiv politike Slobodana Miloševića neće moći da ostane na visokoj funkciju u “državnom sindikatu”.Tad sam ga, u svojstvu direktora “Borbe”, pozvao da svoje ogromno organizaciono iskustvo iskoristi u našem preduzeću. Na prvom razgovoru u tada čuvenoj “Rapsodiji” ponudio sam mu tri opcije: pomoćnik direktora, direktor prodaje i referent prodaje. Skroman kakav je bio, Dušan Mitrović je prihvatio ovo treće, rekavši mi doslovce: “Za tebe ne bi bilo dobro da ti ja, uz sve ove napade po medijima, budem pomoćnik, a o prodaji novina tek treba nešto da naučim.”Da budem iskren, i ja sam u to vreme tek učio posao direktora novinske kuće, ali sam, više instiktivno, osetio potrebu da sa nekim podelim obaveze i odgovornost. U to vreme u redakciju “Borbe” došli su mnogi istaknuti novinari iz ugašenih omladinskih listova, ali i oni koji su se u “velikim kućama” suprotstavili Miloševiću, pa je bilo očigledno da preduzeće, nastalo raspadom nekadašnje NIGRO “Borba” i od većine novonastalih firmi tretirano kao “neprijateljsko”, sve teže može da prati taj redakcijski uzlet.Tada su u “Borbu”, kao moja “pojačanja”, osim Mitrovića, došli Zoran Nadrljanski (iz Banke za razvoj), Zoran Vukićević (iz “Ivana Milutinovića”), nešto kasnije i Bogdan Bogdanović (legendarni direktor Štamparije “Borba”), a posao sam ponudio i Dušanu Mihajloviću iz Nove demokratije, kad to niko u Srbiji nije smeo da učini…Nije tajna da mi ponudu Dušanu Mitroviću za mesto direktora prodaje nikad nije oprostio moj prijatelj Dušan Vujanić, koji je u to vreme u “Borbi” vodio taj sektor i već beležio odlične rezultate, posebno na planu ulične prodaje novina, a potom i stvaranja nove alternativne distributivne mreže, iz koje su nastala mnogobrojna, među njima i trenutno najjača preduzeća za prodaju štampe u Srbiji. U to vreme, podsetimo se, svi ti kolporteri mogli su da prodaju samo “Borbu” i “Vreme”.Veliki uticaj svog imenjaka Vujanića uvek je isticao i Dušan Mitrović, nastavivši da se tim poslom bavi u “Našoj borbi”, kasnije i u “Danasu”, gde smo se nas dvojica ponovo sreli 1997. godine. I tada je, skroman kakav je bio, mesto direktora u početku prepustio Božidaru Andrejiću, a meni je bio zahvalan što sam, kao zamenik glavnog i odgovornog urednika i šef Deska, jedini imao razumevanja za rokove i njegovu poštapalicu da “najbolje novine na svetu ništa ne vrede, ako ne stignu do čitalaca”.Lane je nagradu sa Dušanovim imenom dobila koleginica Jelena Obućina, ove godine neumorni aktivisti iz KudeS-a... Dok ima ko da zasluži ovo priznanje, ima i razloga za optimizam!