3
Za početak, malo literature: „Možda će, ako popije još nekoliko plavih žaba, dobiti supermoć ispuptanja laserskih zraka iz očiju, ali ovako, na suvo, nema šanse.
„Sve si zasrao, brate, opet“, kažem.
„Ne! Ti si zasrao! Ti si, idiote jedan sebični, sve zasrao!“
„Ej, polako, koji ti je kurac?“
„Koji mi je kurac? Koji je tebi kurac, što si joj rekao ono?“
„Dobro, nije poverovala.“
„Ma da. Baš nije. Ne možeš ni jedan jedini dan da me ostaviš na miru. Je l’ to toliko teško?“
„Teško je brate.“
„Boli me kurac što je teško, znaš! Ne vrti se sve oko tebe. Ne možeš samo po inerciji da radiš stvari, to je idiotski, sebično je. Nemaš pojma šta da radiš sa životom, pa samo ideš okolo i drugima praviš probleme. Ako je tebi život sranje, apsolutno ne mora i meni da bude. To si ostao bez skejta, pa sam automatski i ja morao da ostanem. I, ajde to, nego zamalo da me ubije ludak. Ne znam da li ti patiš od amenzije ili šta, ali je l’ se sećaš da mi je lik držao jebeni pištolj na glavi?“
Pročitajte još:
Na faksimilu koji prilažem uz ovaj tekst, moj prijatelj Ninus Nestorović zaokružio je deset, izvin ’te me što psujem, neprimerenih reči, četiri sranja, četiri kurca, jedno jebeno i jednom neko bio idiot…
Sranje je u tome što je ovo kurčevito štivo od nekih idiota nagrađeno jebenom nagradom kao najbolja knjiga za decu i omladinu za prošlu godinu.
* * *
Profesionalni je red da moj gornji pasus prevedem. Dakle, tradicionalna nagrada „Politikinog zabavnika“ za najbolju knjigu za decu i mlade u 2023. pripala je romanu „Daske“ Uroša Dimitrijevića. O tome je jednoglasno odlučio žiri u kome su dr Snežana Petrović, savetnica u Institutu za srpski jezik SANU, dr Irena Špadijer, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, književni kritičar Petar Arbutina, filmski reditelj Milorad Milinković i Petar Milatović, u ime redakcije.
Do sada se ovim povodom oglasio jedino dr Milutin Đuričković, pozvavši kolege sa Instituta za dečju književnost da reaguju, jer „knjige sa ovakvim sadržajem, psovkama i lascivnim izrazima nisu primerene deci i omladini, te ne zaslužuju da budu nagrađene“.
Ne bih da žurim sa bilo kakvim komentarom. Zloglasni kardinal Rišelje je govorio „dajte mi tri rečenice i ja ću već naći način da ga osudim na vešala“, ali sad su druga vremena, pa ni čitava stranica nije dovoljna za suvisli komentar…
Pa šta, reći će neki, tako danas mladi govore… Gotovo da žalimo za onim ne tako davnim vremenima kad im svaka druga reč bila „brate“…
A u moje vreme… Znam da me uglavnom prate moji ispisnici tako da nije veliki rizik od „napušavanja“ od strane mlađarije.
Bio sam tada još u podmlatku „Šećeranca“, kad nas je jednom posle treninga čuveni Rade Ranković zvani Rankulja, tada jedan od najboljih igrača našeg prvog tima, upitao da li znamo koja je reč od pet slova najvažnija da bi se uspelo kod ženskih.
„Da vam pomognem, prvo slovo je „k“…“
Mi oborili poglede, malo što nismo navikli da stariji tako sa nama razgovaraju, malo što niko neće da se pravi mangup, a on nastavio, drugo je „u“, treće je „r“, četvrto „a“…
Mi i dalje ćutimo, na staroj Čukarici se oduvek bar toliko znalo da odgovor nikad nije lak, pa nam legenda malih beogradskih terena objasnio:
„Nije to što mislite, nego kuraž! Kuraž vam treba da joj priđete, da je izvedete i zavedete, a kurac će posle da odradi svoje!“
Još malo pa će punih šest decenija od tog bropoteznog kursa seksualnog vaspitanja, ali trebalo je da prođu godine i godine da se usudim da ovu priču ispričam u originalu.