0
U nedelju 20. novembra navršiće se tri decenije od kako smo moji drugari, prijatelji, a od te večeri i braća, Dule Vujanić, „Zozon“ Nikolić, Velja Vejinović i ja preživeli tešku saobraćajnu nesreću. Po principu „koga Bog čuva“ sva četvorica smo prošli sa manjim ozledama, dok je automobil kojim smo putovali otpisan kao „totalna šteta“.
Krenuli smo tog petka na slavsku večeru kod vlasotinačke urbane legende Dragutina Kostića „Culina“ (1956-2015). Na autoputu kod Aleksinca, u desnoj krivini vozač turske hladnjače nastavio je pravo i priklještio nas uz ogradu između kolovoznih traka. To ga je probudilo, naglo je skrenuo udesno, naš „citroen“ se još neko vreme vrteo po putu, srećom bez prevrtanja i bez naleta nekog vozila.
Deset godina kasnije ponovo smo otišli za Vlasotince, dve decenije smo obeležili u restoranu „Palilula“, a ispalo je nekako da smo sa proslavom tridesetog zajedničkog „rođendana“ malo poranili, okupivši se u subotu u Duletovom dvorištu na Bulbulderu.
POGLEDAJTE JOŠ:
Kiša je padala pa prestajala, a mi smo u nešto širem sastavu sedeli u vajatu, na kome su zasloni bili spušteni samo prema rogobotnoj šestospratnici, podignutoj bez ijedne dozvole i uz sedam zabrana radova, ne samo na tom već i na delu placa na kome Vujanići žive već osmu deceniju. To što smo se mi trudili da ne primećujemo i ne pominjemo to urbanističko-mafijaško nasilje možda je pomoglo da provedemo prijatno popodne, ali niti će umanjiti muku našeg brata, niti će porušiti taj spomenik ovog zlog doba.
Svedoci smo bujanja nacionalizma, korupcije, primitivizma, siledžijstva, ksenofobije, homofobije, medijskih manipulacija… dok se sve veći broj ljudi pravi da to ne vidi. A to je isto kao kad Pera Kojot u vozu prepunom eksploziva, kome se približava druga kompozicija, spusti roletnu!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: