0
“Nemam više vremena za duge rečenice, nemam kad da pregovaram, otkucavam poruke kao telegrame”, ovi stihovi Desanke Maksimović najbolje opisuju moje lično raspoloženje noć i dan posle nedeljnih izbora.
A ne tako davno književnik Gojko Božović svima nam je poslao “telegram”: “Kad se dobro organizuju, izbori su nepotrebni”.
“Nemam kad da se osvrćem, da se vraćam”, pevala je diva iz Brankovine, ali u nedelju pred ponoć morao sam da potražim jednu staru objavu mog prijatelja dr Miroljuba Stojkovića: “Nevažno je ko za koga glasa. Važno je ko broji listiće i ko kasnije zatrpava tragove o malim i velikim izbornim neregularnostima.”
“Nemam više vremena za sitnice, nemam vremena da išta izučavam, nemam vremena sad za analize”, slažem se sa Desankom. Analize prepuštam stručnjacima, pa da podsetim kako je sociolog Slobodan Antonić još pre dve godine rekao: “Izbori u Srbiji nisu izbori u normalnoj, suverenoj državi. To su izbori u koloniji”. I dodao da je to proces pretvaranja države u teritoriju, a njenih građana u “zatečeno stanovništvo”.
“Nemam više vremena za bogove tuđe, ni svoga nisam dobro upoznala”, sa zebnjom prepisujem Desankine stihove. Bojim da tek dolazi vreme u kome ćemo “videti svoga boga”. Što je sjajno predvideo aforističar Nenad Maksimović u prolećnom trobroju “Ježa”: “Ovog puta smo izabrali predsednika doživotno. Dok smo živi.”
“Nemam više kad da se pridružujem ni onima koji istinu dokazuju. Nemam kad da se borim protiv hajkača”, stoji na kraju pesme, koju sam, uz veliko izvinjenje ljubiteljima poezije, malo “skratio”.
Sve tragajući za odgovorom na dilemu, koju je odavno postavio Mark Tven: “Ponekad se pitam, da li ovaj svet vode veoma pametni ljudi koji nas zezaju ili gomila kretena koji misle ozbiljno?”
****
BONUS VIDEO: Anketa – Beograđani o rezultatima izbora
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
