0
Sa objava po bilbordima širom grada već danima nas obaveštavaju da se približava početak nove školske godine. Uz nemaštovito trgovačko „BACK2SCHOOL“ za rančeve, sveske i pribor, zaista nije bilo teško da mnogo veću pažnju privuče provajderska kampanja pod naslovom „Mreža najvažnijih influensera“, koja se obraća prosvetnim radnicima...
„Oni nemaju milione pratilaca. Ne voze luksuzne automobile i nemaju najbolje fotografije sa egzotičnih destinacija. Pa ipak… oni su najvažniji influenseri. Lekciju po lekciju, svaki dan, oni menjaju svet… Dragi učitelji, nastavnici i profesori, srećan vam povratak u školu. Spremili smo vam…” – da na tom mestu prekinemo reklamni sadržaj ove sve u svemu lepe kampanje…
“Konačno reklama o važnim ljudima, obrazovanim i požrtvovanim, predanim i brižnim… Ali, zašto ste ih uporedili sa polupismenim, nevaspitanim i prostim, da ne kažem nesto gore, influenserima. Ovi vredni ljudi nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa njima. Mogli ste da izostavite to nazovi zvanje kojim mogu da se bave svi redom koji imaju telefon, ali obrazovanjem… samo pojedini i izuzetni” – jedan je od komentara ispod spota na Jutjubu.
Koji prepisujem i potpisujem, ponajviše zbog činjenice da je ovih dana ogroman broj devojčica i dečaka izložen pravoj kakafoniji “saveta” sa njihovih omiljenih mreža kako da maltene prežive povratak u školu, kako da budu “kul” i “trendi”, upravo od likova koji su svoju polupismenost, navaspitanje, prostakluk i napumpane usne, pretvorili u lažne slike o uspehu.
* * *
Danas će, kao i početkom svakog septembra društvene mreže biti zatrpane slikama đaka prvaka. Ponosni roditelji, bake i deke, tetke i ujaci, kumovi… ko god bude u prilici pohvaliće se detetom koje je prvi put ušlo u školsku učionicu.
PROČITAJTE JOŠ
Onima koji su uslikani prošle ili pre dve, tri, četiri… godine ovih dana upućeno je jedno sasvim drukčije “važno obaveštenje”: “Svi vi koji se vraćate u školu, ako primetite da drugi učenik sedi i jede sam, da ga drugi maltretiraju i da teško sklapa prijateljstva, tada budi faca i budi lider. Priđi prvi, nasmej se, sedi pored, uključi ga u ekipu… Nikad ne znaš sa čime se suočava u sebi i van škole… Tvoja ljubaznost može nekome da ulepša život.”
I ovo prepisujem i potpisujem, mada nisam baš siguran do koliko će osnovaca i srednjoškolaca dopreti ova lekcija iz života. Ne zato što je pomalo nategnuta da zvuči influenserski, koliko zbog dubine i ozbiljnosti problema vršnjačkog nasilja, koje uglavnom ima žrtve među onima koji se ne uklapaju u novokomponovama pravila ponašanja, oblačenja, druženja… S druge strane, sve je to suviše uopšteno, tako da mnogi sadašnji i budući tinejdžeri neće biti u stanju da prepoznaju različite obrasce maltretiranja, još manje da to shvate kao povod za ličnu akciju…
* * *
U tom smislu pokušao sam da sročim neke malo drukčije savete, ne samo za prvi dan škole, iz iskustva nekog ko je involviran u čak osam školskih epopeja… Pri tome mi je, sasvim prirodno, najviše pred očima ova poslednja, u kojoj ćemo sa našom najmlađom mezimicom danas početi da guramo kroz sedmi razred…
Savete sam popisao onako kako su mi padali na pamet, tako da njihov redosled ne određuje važnost i značaj. Ali, pretpostavljam, njena generacija će već znati da ih razvrsta kako treba:
Ako možeš, budi na odmoru bez telefona. Zato se i zove odmor.
Ponesi užinu, nije sramota! Podeli sa drugaricama i drugovima. Bolje i to nego da pola velikog odmora provedeš u redu pred pekarom za bajat đevrek ili praznu kiflu.
Ako kažu da tvoje patike ili majica nisu „trendi“ obuj ih (obuci) i narednog dana. Tvoj stil nećeš izgraditi slušajući druge!
Ne možeš biti drug/drugarica sa celim odeljenjem. Uvek će nekome zbog nečega nešto biti „bez veze“, pa je sa takvima bolje i ostati bez veze.
Ne odustaj od igre. Petnaest minuta basketa posle škole, „između dve vatre“ na odmoru, pikanje na male goliće sa stativama od školskih rančeva… nenadoknadivo! Kroz igru videćeš svačiji karakter…
Ne prihvataj predloge i ne upuštaj se u razgovor sa nepoznatim dečacima ispred školskog dvorišta. Svi su oni u početku “baš slatki”, ali ono što će ti ponuditi daleko je od toga…
Čitaj! I opet čitaj! Ne samo obaveznu lektiru! Ne dozvoli da se tvoj rečnik zaglavi između četiri reči: „super“, „brate“, „brutalno“ i „jebote“…
Piši! Ne mora biti dnevnik, ali jedna suvisla rečenica, koja ima podmet, prirok i predmet, svakog dana nateraće da više čitaš…
Šetaj po kraju, pa još malo dalje po gradu, bolje sa drugarima nego bez njih… Nauči kuda idu tramvaji i autobusi, gde su najvažnije institucije, pozorišta, spomenici… Možda ćeš vremenom stići do toga da makar jednom u tri meseca posetiš i neki muzej… Nije sve u šoping molovima!
Pristojnost i lepi maniri su i dalje u modi. Sve je lakše uz “molim”, “hvala” i “izvinite”, ne samo prema starijima…
Poštuj svoje nastavnike. Njima je mnogo teže nego vama, jer je danas sve protiv njih, i školske vlasti, i preobimno gradivo, i mnogi roditelji… Nemoj da im još i ti otežavaš…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare