0
Da sam danas (četvrtak 2. mart) u Beogradu, prošetao bih do zgrade na uglu Nemanjine i Knez Miloševe (one na kojoj stoji tabla “Vlada Srbije”, ali na staroj Čukarici smo govorili “i na tarabi piše…”), čak i ne pitajući na čiji poziv, da podržim hrabre tužiteljke Bojanu Savović i Jasminu Paunović. Jednostavno, negde mora da počne!
“Femicidi, lopovluci, političko i svako drugo nasilje, razvaljene institucije, fekalni tabloidi, podrška suludim ratovima, kao društvo smo dotakli samo dno”, napisao je ovih dana Miodrag Marinković, moj ispisnik iz Novog Beograda, tek da pokaže da nije usamljen onaj penzioner iz Užica koji je postavio sličnu dijagnozu u „Utisku nedelje“.
Učesnik iste emisije, sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, koji svojim ukupnim angažmanom pokazuje da “tastatura revolucionari” postaju opasni po vlast tek kad izađu iz mraka (i svojih soba, i uopšte), tvrdi da “šta god bude ishod ovog slučaja, pravosuđe više neće biti isto”.
I dodaje: “Tužioci progovaraju a podržavaju ih advokati i sudije. Brižljivo produbljivane esnafske podele blede. Svi smo pravnici koje su učili vrednostima koje su ugrožene. Zato zajedno za svakog ko se bori za zakonitost!”
Da ovo što su pokrenula hrabre tužiteljke Bojana i Jasmina, a javno ih u “Utisku nedelje” podržala njihova koleginica Gordana Ćurčić, zaslužuje priortetnu društvenu pažnju, smatra i profesor dr Petar Đukić.
“Bilo bi preterano tvrditi da je na pomolu nekakva unutrašnja ‘institucionalna revolucija’, ali je očigledno da se nešto kuva unutar institucija. Bez obzira što su sa čela odgovornih i formalno nezavisnih kontrolnih tela i nacionalnih institucija uklonjeni Saša Janković i Rodoljub Švabić, pa i rektorka Ivanka Popović, da ne pominjemo guvernere Narodne banke od stručnog integriteta, ili čelnike tela za zaštitu konkurencije, hartije od vrednosti, sprečavanje pranja novca…, smatrao sam da se i među preostalim uticajnim službenicima nazire zrnce stručne javne odgovornosti, koje čeka podsticaj da se aktivira. Možda je ovo signal za ponovnu ‘proizvodnju slobode’ koja je Srbiji danas više nego neophodna”, napisao je moj prijatelj, za koga 410 odgovornih, iskreno zabrinutih i dobromislećih građana Srbije smatra da bi bio idealan kandidat za predsednika.
Iako se više “ne palim na gurku” (opet jedan staročukarički izraz), gotovo da sam stoprocentno siguran da bih se pridružio današnjem okupljanju. Ako ništa drugo da ponovo vratimo obraz istoj toj ulici, kojom su nedavno, uz puno obezbeđenje policije, patrolirali neki mračni tipovi, uvek spremni da po Beogradu nešto brane, od svetinja na Kosovu i Metohiji do “majčice Rusije”…
Time bih prekršio nešto o čemu sam na ovom mestu pisao 29. novembra 2021. godine, posle one prve “Savine subote”, kad smo moja Mira i ja prošetali Savskom, pa uzbrdo Durmitorskom, sve do kordona u Knez Miloševoj… Posle nam se javljali drugari i komšije, kažu videli nas na televiziji, mene odmah poznali po plavoj jakni, koju već godinama nikako da vratim mom drugu Voji Tufegdžiću.
Tada sam bio ubeđen da je to bilo poslednji put. Ne samo zbog viška godina i kilograma i manjka pokretljivosti kukova… U svemu tome, mislio sam, gde je svaki drugi policajac u ulozi okupljenog građanina, pa se neki kao fol „naši“ naroguše ako ih malo pažljivije zagledamo, gde rade motke i čekići, gde se veliko zlo naslućuje na svakom koraku, meni, ovako matorom, više nije mesto…
Znam da ovo moje sokoljenje potencijalnih učesnika današnjeg skupa podrške hrabrim tužiteljkama, podseća na čuvenu “tetku” iz filma “Balkan ekspres” (“fina dama “Olivera Marković), kad kaže Milanu Eraku (“Maksa, komunista, al’ dobar čovek”): “Mi bismo taj vaš pokret podržali, ali ako može nekako iz daljine!”
Ali, pošto je “proizvodnja slobode” posao koji se ne može obaviti za jedan dan, iskreno se nadam da će, kad se uskoro vratim u Beograd, biti još dosta prilika da ponovo prošetam Vojinu jaknu!
***
BONUS VIDEO: Govor ispred zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj zbog smene tužiteljki koje su istraživale pljačku „EPS-a“
