Piše Ivan Mrđen: Lazar Stojanović (1. mart 1944. – 4. mart 2017.)

Ništa nije tako degutantno kao kad neki ljudi pošalju rođendansku čestitku, najčešće one neobavezujuće cvetiće, torte i slične stikere, nekome koga godinama nisu videli, između ostalog i zato što ta osoba više nije među živima. Ako ste prijatelji, kako to da vam je baš ta “sitnica” promakla, ako ste se u međuvremenu otuđili i zaboravili – još veća glupost je javiti se tek reda radi.Lazar Stojanović (Beograd 1. marta 1944. – Beograd, 4. marta 2017.) najširoj javnosti je uglavnom poznat kao autor igranog filma “Plastični Isus”, napravljenog 1971. godine, zaplenjenog, a zatim oslobođenog i prikazanog 1990. godine. To je jedini film u istoriji Jugoslavije zbog kojeg je njegov reditelj bio osuđen na zatvorsku kaznu.

Kad je početkom sedamdesetih godina prošlog veka trebalo da izađe iz vojske, zatvoren je i osuđen zbog delikta mišljenja na godinu dana. Kad je trebalo da izađe iz zatvora nakon godinu dana pokrenut je postupak i zadržan u zatvoru zbog filma “Plastični Isus”. Kad je trebalo da izađe sa izdržavanja kazne posle godine zatvora za film, druge ukupno, viši sud ispunjava želju tužioca, Udbe i partije i povećava mu kaznu za još godinu dana zatvora. Poslednju godinu zatvora je “dobio” zato što je odbio da piše molbu za pomilovanje dok je bio na drugoj godini robije…Sledeća robija usledila je posle hapšenja najpoznatijeg jugoslovenskog disidenta Milovana Đilasa aprila 1984. godine. Tad je u stanu novinara Radio Beograda Dragomira Olujića uhapšeno nekoliko desetina slušalaca Slobodnog Univerziteta, posle čega je usledilo čuveno suđenje “Beogradskoj šestorci”…“Milovan Đilas, Mihajlo Mihajlov i Lazar Stojanović su godinama robijali svoje disidentstvo. I nijedan od njih trojice nikada nije postao resentiman antikomunista, i prestao da bude antifašista, ni postao nacionalista. Ostali su Jugosloveni”, napisala je Borka Pavićević (1947-2019) povodom Lazareve smrti.Zato je Stojanović zapamćen kao aktivan učesnik mnogih mirovnih, antiratnih organizacija i pokreta u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji, posebno tokom ratova devedesetih godina prošlog veka. Bio je jedan od osnivača nedeljnika Vreme. Bavio se novinarstvom, pozorištem, uređivanjem publikacija i autor je više dokumentarnih filmova, među kojima su i oni o liderima bosanskih Srba Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, kasnije osuđenim u Haškom trbunalu za ratne zločine.Izuzetno je značajan i njegov film “Srpska epika”, premijerno prikazan 1993. godine, kad se verovalo da ima još vremena da se zločin, nepravda i zlo spreče ili makar zaustave.“Ako zalaganje za ljudska prava i za pravdu ima svoj puni smisao onda kada može biti delotvorno, onda je to u reakcijama na vreme. Život i rad Lazara Stojanovića imao je smisao i svrhu, jer se svim sredstvima, pisanom rečju, filmom, držanjem, stavom, znanjem, uvažavanjem činjenica borio protiv najvećeg od svih zločina, zločina iz ravnodušnosti”, još jednom navodim reči njegove prijateljice i saborkinje Borke Pavićević.Pred kraj života Stojanović je pretežno boravio i radio u SAD. Bavio se pozorištem, kritikom, podučavanjem, uređivanjem publikacija i dokumentarnim filmom. Njegov dokumentarni film “Škorpioni – Spomenar” prvi put je prikazan 10. aprila 2007. na dan kad je Veće za ratne zločine u Beogradu izreklo presudu Škorpionima za zločin u Trnovu.Siguran sam da svi koji su ga lično poznavali, voleli i delili njegova ubeđenja mogu mnogo vernije da predstave ovu izuzetnu ličnost na razmeđi vekova, političkih sistema, državnih teritorija i moralnih vrednosti. Posebnost Lazara Stojanovića je i u tome što već šestu godinu njegovi prijatelji koriste prve martovske dane da podsete na njegov lik i delo, što im podjednako nedostaje i na rođendan i na dan kad je otišao da vidi kako se gore snašao njegov “plastični Isus”.***BONUS VIDEO: Sastanak Vučića sa Varheijem u vozu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tngsastanakvuiasavarheijemuvozuds-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5462424"]