Piše Ivan Mrđen: Navijački apatridi

Ovaj tekst napisan je pre nego što je bilo poznato da li su se „budući svetski prvaci“ poznatiji kao „orlovi“ pridružili u „last 16“ apsolutnim autsajderima, od strane navijača prvih omalovažavanih kao „kenguri“, pa ćemo priču o tome šta je potrebno da bi se postigao uspeh na nekom velikom sportskom takmičenju ostaviti za neku drugu priliku. Ako ona uopšte bude nekom interesantna...Osim sa Vladom i njegovim drugarom Dejanom, koji takođe već godinama živi i radi u Australiji, u Dohi me je iskreno obradovao i susret sa doktorom Đorđem Čurčićem, koji već dve godine radi u Bezirksklinikum u okolini Bamberga, gde su mu se prvog dana proleća 2021. da pridružili supruga Maja i sinovi Andrej i Aleksa.Njihova beogradska adresa je kuća do naše, a Vlada je, što je posebno interesantno, deo detinjstva i mladosti proveo u zvezdarskoj uličici Luneta Milovanovića, odmah iza ugla… Oba susreta ispred stadiona Al Janoub bila su posle onih tri - tri sa kamerunskim “lavovima”, zbog čega su moji prijatelji bili, da budem iskren, daleko tužniji od mene.“Vi koji živite u Srbiji uspehe naših sportista možda gledate kroz prizmu političkih prilika kod kuće. Nama koji smo hiljadama kilometara daleko ovakvi događaji znače puno više, jer nam pružaju priliku da sačuvamo svoj identitet i ponos… Bez toga bismo zaista postali apatridi, a to je nešto što niko od nas ne želi”, možda ne baš tim rečima obojica su pozdravili “sve kod kuće”.Ma gde bili…***BONUS VIDEO: Došlo je neko zlo vreme: Nastavnike više nadziru nego različite grupe navijača

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kragujevac-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4741877"]