E moj Srbine. Ne mogu ovo obraćanje da počnem ni sa „poštovani“, još manje „dragi“, a najmanje bih mogao da dodam „prijatelju“. Možda i zbog toga što sam se prevario kad sam u ponedeljak ugledao tvoja dva sina, tvoju suprugu i tvoju baš, baš malenkost na tribinama stadiona Al Janoub u Dohi, sektor 323, uoči utakmice naših „orlova“ i kamerunskih „lavova“.
Pomislih, baš lepa porodica, neka bolja i drukčija Srbija, daleko od razuzdane gomile i nadobudnih umišljenih likova od kojih se svi nekako sklanjaju i okreću glavu. Da ne kažem, evropska…
A onda je počeo tvoj nastup, neverovatna serija prostakluka, primitivizma, rasističkih izjava, psovki, omalovažavanja svih i svega, uključujući i „naše“ dok su gubili ili ispuštali prednost koju su imali u jednom periodu utakmice. Sve to bi bila tvoja stvar, da nisi imao, očekivao i podstrekivao punu asistenciju tvojih dečaka, tu negde između osme i desete godine života…
Ne bih da prenosim sve „bisere“ iz već uobičajenog navijačkog arsenala, pa ni one političke prirode. Pitam samo da li si pevajući o „srcu Srbije“ razmišljao da će tvoje momke neko nekad poslati da tamo ratuju. Ili koliko će na njihov život uticati skandiranje „jebe nam se za Zapad, idemo na Istok“, mada sam povremeno imao utisak da vas četvoro već živite negde gde se poštuju zapadnjačka pravila i običaji.
Slažem se sa jednom objavom na Fejsbuk stranici knjižare „Pismo“ da „ne možete odgajati decu onako kako su vaši roditelji odgajali vas, jer vi ste tad odgajani za svet koji danas više ne postoji“. Ali, kuća se gradi od temelja a čovek od detinjstva; onako kako su te kod kuće vaspitavali takav ćeš biti ceo život.
Zato tvojim sinovima želim da se obraduju u petak uveče. Nisu oni krivi što uz tebe, takvog kakav si, mogu da računaju samo na poraze.
BONUS VIDEO – Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?