0
Ovih dana mi je opet stigao poziv za MIPIM, međunarodni sajam nekretnina i investicija, koji se održava u Kanu sredinom marta, neprekidno od 1991. godine. Sada već davne 2009. imao sam priliku da prisustvujem tom najvećem svetskom skupu investitora, korporativnih korisnika, predstavnika lokalnih vlasti, profesionalaca u turizmu, industrijskih i logističkih igrača i drugih stručnjaka za nekretnine.
Tom prilikom je predstavljen projekat „Beograd na vodi“, pa me stavili na listu učesnika, tek da mogu svake godine da se prisetim kako je naša prestonica imala „grandiozni zahvat preuređenja desne obale Dunava od Dorćola do pančevačkog mosta, po idejama jednog od najboljih arhitekata današnjice Daniela Libeskinda“.
Trebalo je da se čitav prostor sadašnje Luke Beograd na Dunavu pretvori u više stambenih, poslovnih, kulturnih, zabavnih i sportsko-rekreativnih celina, uz očuvanje dokova i hangara, baš kao što je to učinjeno u mnogim svetskim metropolama.
Pet godina kasnije opet smo imali „hit“ za Kan, samo smo tada umesto „Teci, teci, Dunave“ pevali „Beogradski mali pijac“.
„Bilbao je na obali reke podigao Gugenhaim, koji je postao svetska turistička atrakcija. Da ne spominjem Valensiju, mnoge nemačke gradove, London sa ‘džentrifikacijom’ industrijskih kvartova i pretvaranjem u nešto interesantno i zanimljivo…
Na Savi se pravi jedan disfunkcionalni grad u kojem će moći da žive samo porodice sa tri do četiri hiljade evra mesečnog prihoda. Ovo je predviđeno za polusvet sa novcem i ne vidim kako će ta jeftina kopija Dubaija doprineti imidžu Beograda u bilo kom pogledu“, napisao je ovih dana moj prijatelj Emil Videnović.
A ja iz Dubaija mogu samo da dodam da će možda jednog dana biti atrakcija što je zbog svega toga porušen stari most. Ko zna…
BONUS VIDEO – Ivan Mrđen o Slaviši Lekiću