0
Sa više različitih tviter naloga juče sam pokupio dve objave, čiji je zajednički imenitelj predsednik svega ovoga, odnosno vlast koju on personifikuje. Tekstovi k’o tekstovi, da ih baš ne prenosim, ali tu su slike koje, kao što znamo, govore više od hiljadu reči.
Na prvoj je jedan od transparenata sa šestog protesta “Srbija protiv nasilja”, na kome se vrh ovdašnje političko-bezbednosno-krimogene strukture proziva zbog “čuvanja ubica srpske dece” u kafiću “Panda” u Peći, 14. decembra 1998. godine.
Četvrt veka kasnije gotovo da više niko ne sumnja da je te večeri šestoricu mladića srpske nacionalnosti “ubila država Srbija, zato što su bili Srbi i zato što se to zločinačkom režimu Slobodana Miloševića učinilo profitabilnim”, kako je to nedavno napisao kolega Bojan Tončić.
I dodao: “Miloševićevi propagandisti nisu pogrešili. A nepunih četvrt veka nakon zločina koje su počinile srbijanske obaveštajne službe, roditelji ubijenih traže da se konačno saopšti istina, zapravo, traže da krivci odgovaraju.”
PROČITAJTE JOŠ
“Kad se bude saopštila istina, Srbija će se skameniti” izjavila je pre pet godina Milena Radević, majka Ivana, jednog od šestorice ubijenih. To je objavio kolega Velimir Perović u tekstu pod naslovom “Masakr mladića u ‘Pandi’ država gura u zaborav”, za koji je dobio prestižnu godišnju nagradu za istraživačko novinarstvo. Iz istog teksta je izjava predsednika svega ovoga iz 2015. godine, još dok je bio samo premijer: “Nisam siguran da bi naši organi mogli da se ponose onim što su tada uradili.”
Zbog transparenta na kome se traži to isto, ali uz pominjanje onih koji su sada u mogućnosti da tu istinu kriju, privedena su dvojica studenata, koji su, prema objavama na tviteru, “krvnički prebijeni od strane policije i završili u Kliničkom centru”.
Druga slika je, bar na prvi pogled, mnogo manje “uznemirujući sadržaj”. Na njoj je ugostiteljski objekat “Špajz salaš 137” u Novom Sadu, koji će, kako se navodi po društvenim mrežama, raditi još samo do kraja ove nedelje. Pravi razlog zbog čega moraju da izađu iz lokala jeste, kažu tviteraši, “što su objavljivali tvitove, u kojima su podržavali proteste protiv nasilja”.
Pre desetak dana, tokom posete predsednice Slovenije Nataše Pirc Musar, njen domaćin je na pitanje novinara TV Slovenije o protestima „Srbija protiv nasilja“, uz uobičajeni arsenal ciničnih dvosmislica, rekao kako on već deset godina ima proteste, umanjujući značaj aktuelnih izjavom „protest kao protest“:
„Ranije su bili svaki dan, sad su vikend protesti. S izuzetkom poziva na moje vešanje oni su mirni. I za razliku od vaše ustaljene prakse u Evropskoj uniji da ubijete boga u demonstrantima, kod nas je to mirno. Dođu, skupe se, raziđu se i sve je u redu“, rekao je predsednik svega ovoga i ponovio:
„Mi se trudimo da preuzmemo vaše najbolje demokratske tekovine, jedino što još nismo preuzeli to je da ubijemo boga u demonstrantima. Mi to ne umemo da radimo i nećemo da radimo, izbegavaćemo do poslednjeg trenutka“.
“Poslednji trenutak” je, izgleda, veoma blizu. Samo što se umesto za svetsku javnost nepopularnog i rizičnog suprotstavljanja sve brojnijim učesnicima masovnih protesta prešlo na podzemne metode “pojedinačnog prevaspitavanja”. Pa, tako ponekog uhapsimo (kolega Boško Savković), ponekog pošaljemo u “klinički”, ponekom zatvorimo radnju, ponekog otpustimo…
I zbog toga je na mestu pitanje koliko još dugo će imati smisla taktika “dođu, skupe se, raziđu se i sve je u redu”!?
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?