Piše Ivan Mrđen: Dona, devojka iz komšiluka

Iznenadna kiša omela je tradicionalne aktivnosti van tribina (šetnja, slikanje, kupovina suvenira, sedenje po baštama...), ali i sve one mečeve na otvorenim terenima (dublovi, juniori, legende...), kojima se daje za pravo da većina posetilaca, posebno oni sa najjeftinijim dnevnim kartama (koje, by the way, staju 63 dolara, u našoj valuti oko 40 evra) kaže da su „bili na tenisu“.Problem je, u stvari, sam tenis. Četvrtfinalni mečevi u obe singl konkurencije su i ranijih godina razvučeni na dva dana, jer se za njih kupuju posebne ulaznice, ali kad nema atraktivnih igračica i igrača zvučnih imena (izuzumajući, of course, Novaka Đokovića i Stefanosa Cicipasa) nema ni one atmosfere koja gren slem turnire čini posebnim...Neko se juče našalio da bi od šesnaestoro učesnika pete runde, da je malo veća gužva, bar polovina mogla da se prošeta kroz Garden centar i da ih niko ne zaustavi za autogram ili slikanje... Tri manje više nepoznata Amerikanca, dva samostalna teniska radnika iz Rusije, uz Čeha čije prezime ne izgovaraju tačno ni njegovi navijači, realno predstavljaju samo statiste na putu do očekivanog srpsko-grčkog finala.Kad među last osam imate samo jednog igrača koji je osvajao gren slem i još jednog koji se samo jednom probio do finala, ma koliko govorili o „smeni generacija“ i kraju RNR ere (Rože, Novak, Rafa), organizatori realno imaju muku kako da popune program za baš ova dva dana, utorak i sredu druge sedmice. Posle će sam značaj polufinala i finala, ma ko igrao u tim mečevima, već nadomestiti sve ono čega nema kad nema pravih asova.Sutuacija u lepšem delu turnira je nešto povoljnija, jer su tamo čak tri igračice koje su podizale neki od gren slem pehara (Viktorija Azarenka ovde u Melburnu 2012. i 2013. godine, Jelena Ostapenko 2017. na Rolan Garosu i Elena Ribakina lane u Vimbldonu). Problem je, međutim, što se, kako neko reče, sve to, sa izuzetkom u međuvremenu eliminisane Amerikanke Džesike Pegule „ista škola“.Dve Beloruskinje, jedna Ruskinja koja igra pod zastavom Kazahstana, uz po jednu predstavnicu Latvije, Poljske i Češke, svaka njima čast, ali njihovi mečevi neće privući ni polovinu pažnje koja je do skora pratila Serenu Vilijams ili Ešli Barti.Tu dolazimo do još jednog razloga pada interesovanja, posebno domaće publike, za ovogodišnje otvoreno prvenstvo Australije. Nema njihovih, a i ovaj koji je najdalje dogurao (Aleks Di Minor), bolje da nije...Možda sam pristrasan, ali od čitave te „priče sa istočne strane“ nekako odudara devojka iz komšiluka Dona Vekić (26 godina, trenutno 64. na ATP listi). Ako nema zapaženijih rezultata, oko nje bar ima nekog glamura, ne samo zato što joj je bivši momak trostruki gren slem pobednik Stan Vavrinka... Izgledom, stajlingom, ponašanjem, pa i igrom koju je značajno popravila u poslednje vreme ona nekako deluje kao prava dama, u pravom smislu te reči...Osim tenisa, Vekić je 2021. godine osnovala brend luksuznih kućnih mirisa DNNA koji se bavi prodajom sveća od pčelinjeg voska i difuzora od trske, pa je sve više predstavljaju kao teniserku i biznismenku. Najavila je da će deo svih prihoda od prodaje tih proizvoda biti doniran za očuvanje pčela u Hrvatskoj.Zbog svega toga, kad sam u ponedeljak video oveću grupu navijača u dresovima Luke Modrića i kompanije, kako razdragano skandiraju „Zlatko Dalić“, pomislio sam koliko je to nepravedno prema Doni, koja je pre toga u više nego uzbudljivom meču pobedila stariju Fruhvirtovu (čuj stariju, 17-godišnju Lindu).Pošto su realno mali su izgledi da na isti način savlada i Beloruskinju Arinu Sabalenku (24 godina, 5. na ATP listi), da je makar sa ovih nekoliko lepih rečenica ispratimo sa ovogodišnjeg Australian opena.A onda nam „od Varadara pa do Triglava“ ostaje samo, kao i obično – Novak Đoković!