Piše Ivan Mrđen: Da li ste čuli za Mramorak?

„Da li ste čuli za selo Mramorak? To je jedno malo naselje u opštini Kovin koje je prema popisu iz 2011. imalo 2.600 stanovnika. Nezvanično, kažu da je taj broj do danas opao na 1.500. U javnosti je pominjano svega tri puta. Prvi, zbog Danijele Rajić kad se udala za NBA zvezdu Pola Džordža, drugi kad je neki zalutali Beograđanin pucao na dvoje ljudi i treći kad su im ukinute autobuske linije koje su ih povezivale sa ostatkom sveta.

Međutim, danas postoji razlog da se govori o Mramorku. I čini mi se, nikad važniji. U tom prelepom selu, malom ali sa velikim srcem, u prošli petak je održan protest. I da se ne lažemo, lako je širiti se po Beogradu i Novom Sadu, Kragujevcu, Užicu, Somboru… Zamislite da se u selu, znamo u kakvim uslovima i okolnostima, sa nešto manje od 1.500 duša, organizuje protest. To je znak da je mnogima dogorelo. I nemam šta pametno da kažem, osim bravo ljudine! Vi ste ti koji ulivaju nadu i donose promene.“

Ova objava moje prijateljice Aleksandre Petrović spada u red onih koje sam, ovde u Melburnu, 15.350 kilometara daleko od Autokomande, pročitao sa posebnim interesovanjem i zaista ih doživeo kao nešto što uliva nadu u promene.

* * *

Pre tri dana objavljeno je da do tada nikakvih skupova nije bilo samo u Tutinu, Sečnju, Pećincima, Čoki, Adi, Malom Iđošu, Crnoj Travi, Gadžinom Hanu, Doljevcu, Ražnju, Golupcu, Malom Crniću, Preševu i Medveđi…

A onda je stigla najava da će u četvrtak uveče (30. januara) građani i studenti organizovati veliki protest sa blokadom i šetnjom ispred zgrade opštine Pećinci, u znak podrške studentskim zahtevima. A kad ovaj tekst bude objavljen na našem portalu u ovoj sremskoj varošici će se u petak u 11:52 časova građani ponovo okupiti da odaju počast žrtvama tragedije u Novom Sadu, stradalih ispod nadstrešnice rekonstrisane i dva puta svečano otvarane železničke stanice.

Živeo sam više od decenije na teritoriji pećinačke opštine, istina u mnogo poznatijim Šimanovcima. Bilo je to pre nego što je ovom opštinom zavladao svemoćni Milorad Pantić Luki, koji je široj javnosti postao poznat pre dve godine kad je naredio da se iz obdaništa izbaci dete “neposlušne” sugrađanke Jelene Mihajlović.

Zbog tog slučaja su tih dana u Pećincima organizovani sve u svemu mlaki protesti, a onda su došli izbori u junu prošle godine, na kojima je Pantić pohvaljen od predsednika svega i svačega zbog natprosečnih rezultata. U kakvoj atmosferi su održani ti izbori, kao i nekoliko prethodnih u “Lukijevoj eri”, ostala je zapamćena izjava već pomenute gospođe Mihajlović:

“Kontrolori su odustajali veče pre ili na dan izbora. Na nekim mestima nije bilo kontrolora. Pritisak je bio sa svih strana da se izađe sto više. Jedna žena je rekla da ovde ne sme ni da se uzme SBB, a kamoli da se glasa protiv Lukija!”

* * *

Zato je, po mom mišljenju, najvažnije da se protesti održavaju u sadašnjim koordinatama: podrška studentima da institucije utvrde konkretnu odgovornost svih u koruptivno-kriminalnom lancu koji je doveo do tragedije u Novom Sadu i građansko odavanje dužne pošte stradalima. Ništa preko toga i ništa manje od toga, jer na to aktuelna vlast ne može da odgovori bez ozbiljnijih posledica po slobodu i imovinu visoko rangiranih likova iz “mafije i bratije”.

U tom smislu je najopasnije bilo kakvo zaletanje u pravcu nekih novih izbora. Posebno ne pod ovakvim okolnostima i u organizaciji onih čije su ruke krvave, bez obzira da li su deo udruženog zločinačkog poduhvata ili samo pokazuju srednji prst. Sve do raznih “Lukija” po manjim mestima…

Šta bi se tada događalo, najbolje je opisao moj prijatelj Dalibor Đorđević iz Babušnice, jedan od učesnika protesta u ovoj varoši:

“Ok, prijaju medijske pohvale sa svih strana na račun ovoga što radimo u Babušnici, al’ hajd’ sad malo realnosti: to što je izašlo par stotina ljudi u Babušnici je plafon. Mogu li tih par stotina da preuzmu vlast u Babušnici? Ne, nikako, never & njikagda! Zašto? Zato što tih par stotina normalaca, obrazovanih, pristojnih ljudi nema ama baš nikakav uticaj na babušničko biračko telo.

Može da mene intervjušie BBC, CNN i Raša tudej, babušničkog birača zabole baš. On gleda, kad mu dođeš u kampanju i agitaciju, u tebe kao u Deda Mraza: šta nosiš u torbi, šta ćeš da mu muneš/suneš, hoćeš li da mu zaposliš sina ili šurnjaju, može li od tebe neku omudinu da očekuje i na kraju – možeš li da mu naudiš, da ga otpustiš, zakineš, repneš? Samo to je bitno. Zato: onaj ko ima para i moć, tog Babušničani glasaju, ogovaraju iza leđa, psuju, al’ poštuju i glasaju. Amorfna, beskorisna i politički potpuno neupotrebljiva masa.”

Iako je Dalibor svoju objavu završio upozorenjem “nemo’ da gajimo lažne iluzije”, mislim da je veoma važno što je praktično sa svakog mesta u zemlji Srbiji poslat signal da još ima normalnih i željnih slobode. Da se konačno čulo i za Mramorak!

BONUS VIDEO: