Piše Ivan Mrđen: Bitka za čvarke, drugi deo

Pošto je definitivno potvrđeno da ovog petka nećemo imati još jedan istorijski martovski datum (posle prvog, petog, osmog, devetog, desetog, jedanaestog, dvanaestog, petnaestog i dvadesetsedmog, čitaoci će već znati da ih pravilno povežu sa odgovarajućim događajima*), prilika je da se umesto klasičnih mitingaških tema pozabavimo činjenicom da za sve više para možemo da kupimo sve manje čvaraka…

Pa se onda i četvrt kile smatra ozbiljnom “nabavkom” za sve veći broj stanovnika zemlje Srbije.

* * *

Nisam baš vičan ekonomskim razmatranjima, ali uz pomoć nekoliko mojih prijatelja sa društvenih mreža (posebnu zahvalnost dugujem liku koji “iksuje” pod firmom “StrarcebicG”) postalo mi je bar malo jasnije da svinje uopšte nisu krive. Ono što najviše srmdi je tzv. prljav novac, stečen različitim koruptivno-kriminalnim aktivnostima i pozicijama.

Kad se prljav novac ubacuje u sistem bez realne proizvodnje ili rada, on veštački povećava količinu novca u opticaju, ali ne stvara dodatnu vrednost. To dovodi do inflacije jer se povećava potražnja bez obzira na realne ekonomske aktivnosti, ponajviše tako što mafijaši svih fela peru novac kupujući stanove, automobile, luksuzne proizvode…

Cene rastu jer ne mogu da isprate veštačku tražnju, kad previše novca juri ograničenju ponudu (na primer, nekretnine) cene skaču. Obični građani sa legalnim primanjima više ne mogu da priušte iste stvari, da bi na kraju i čvaraka bilo sve manje…

Istovremeno, sa takvim novcem se pokreću različiti “biznisi”, ali ne zbog poslovnog uspeha već da bi legalizovali novac. Takvi restorani, saloni i prodavnice luksuzne robe mogu sebi da priušte da posluju bez profita, što uništva fer konkurenciju i dodatno osiromašuje zaposlene u tim sektorima…

Rast cena nije praćen rastom plata i realne ekonomije – pošto ovaj novac ne dolazi iz produktivnog rada, privreda ne jača u skladu sa inflacijom, što dovodi do bitnog smanjenja obima I kvaliteta roba u korpama većine stanovništva.

Dugoročno ovakav priliv “praznog” novca urušava ekonomsku stabilnost, povećava inflaciju i povećava jaz između bogatih i siromašnih.

* * *

Iako ekonomske teme i dileme nisu bile u prvom planu tokom minule “zime našeg nezadovoljstva”, koja se evo produžila i do “buđenja ranog proleća”, nije teško zaključiti da borba protiv kriminala i korupcije na svim nivoima i zahtevi da se time pozabave institucije čiji je to posao imaju isti cilj – smanjenje mogućnosti da se stiče prljav novac i da se na pomenuti način vraća u “normalne tokove”.

Novac je prljav, a njegov tvorac? Ovim aforizmom nas Milijan Despotović, zadnja pošta Požega, upozorava da opisani procesi, ma kako njihove posledice svakodnevno osećali, proizvodi, štiti i reproduje sistem koji treba potpuno demontirati!

* * *

P.S. Važni martovski datumi: Studentski edikt, Dan naprednjačke mladosti, Dan žena, Deveti mart kao nikakav, smrt prethodnog lidera sa odsjajem sunca u kosi, ubistvo prvog demokratski izabranog premijera, najveći skup u istoriji Srbije, Dvadesetsedmi mart kao takav… A deseti, to je već naša porodična stvar!