Piše Ivan Milićević: Ustavobranitelj lojalista

Jutro, nažalost, ni ovog puta nije promenilo baš sve, ali smo bar bogatiji za još jedan zahtev za konačno razrešenje i profesionalno uklanjanje  Nenada Stefanovića, kako na mrežama rekoše, „šefa višeg ćacileštva“, a kojim nas je počastila neformalna grupa sudija i tužilaca „Odbranimo struku“. Hvala joj.

Jer sa takvim odsustvom elementarnog profesionalizma,  etike, estetike, mere, ukusa, kao i sa svim tim izopačenim nenivoima elementarne socijalne i emotivne inteligincije, niko na ovom svetu ne treba da se ikad više suoči, a ponajmanje društvo koje je prinuđeno da osam meseci na ulicama traži da proradi pravosuđe i da se odgovorni za novosadsku tragediju procesuiraju onako kako nalažu zakoni i Ustav.

Zašto bi bilo ko bio dužan da sluša ili, još gore, čita kako Nenad Stefanović priča o zaštiti Ustava i zakona koje krše studenti dok blokiraju saobraćajnice svojim protestima, preteći pritom "pojačanim dežurstvima", svojih poslušnika, ali istina, onim iz drugog reda.  Oni, za razliku od ovih iz prvog, i daje nisu shvatili šta zapravo rade i u čemu učestvuju, slepo izvršavajući naređenja ceraškog Zordona, sve dok im za vratom ne prodiše Zorica Stojšić.

Ono što sad, nesporno, možemo da konstatujemo jeste da Stefanović u svojim „krnjeazbučnim“ saopštenjima ne pominje blokiranje Pionirskog parka i Trga Nikole Pašića, a u kom mesecima obitavaju stvorovi čija evolucija i dalje levitira između daždevnjaka, zelenih euglena i Frankeštajnove verzije Majkla Džeksona - u belom. A pošto pride pominje i skrnavi pojam „Ustava“, što je apsolutno nedopustivo, nije ga naodmet i podsetiti na još neka flagrantna kršenja, do čijih stranica, zajedno sa svojim "drugim redom", očigledno još nije stigao , kada ga je poslednji put  „ponelo gradivo“.

Najpre, Ustav u članu 27. garantuje pravo na slobodu i bezbednost.
„Lice lišeno slobode se ODMAH obaveštava o razlozima, pravima i pravu da bez odlaganja o lišenju obavesti lice po svom izboru“, piše u tom istom poniženom i pregaženom  Ustavu".

Kako hapsi Stefanović, svima nam je dobro poznato, posebno roditeljima studenata i učenika,  koji danima nisu znali gde su im deca.

Član 41. propisuje „tajnost pisama i drugih sredstava opštenja“.

Povredom ovog prava objavljuju se lične, privatne prepiske iz zatvorenih, nejavnih grupa, da bi se onda, na osnovu istih, pokretali krivični postupci,  i to ni manje ni više no za rušenje ustavnog poretka.

Član 46. garantuje slobodu mišljenja i izražavanja.

Najviši državni organi zbog te garantovane slobode mišljenja, druge ljude nazivaju ustašama, teroristima, idiotima, dok istovremeno mnogi ostaju bez posla, proteruju ih iz škola, državnih preduzeća, Javnog medijskog servisa...

Član 51. garantuje pravo na obaveštenost.

„Svako ima pravo da bude istinito, potpuno i blagovremeno obavešten o pitanjima od javnog značaja". Samo u poslednji dva-tri meseca, niko nije obavešten ko je udario žandarma ispred RTS, koliko je uhapšenih građana i studenata na dnevnom nivou, koliko ljudi je dobilo nadoknadu za glasanje na poslednjim izborima, šta je dogovarano sa „Rio Tintom“, da li je prihvaćen Francusko-nemački plan, koliko je robijaša pomilovao predsednik...

Član 52. garantuje „izborno pravo“.
"Izborno pravo je opšte, a izbori su slobodni" . Nasuprot tome, građanima se preti da na izborni dan ne izlaze iz kuće, dok se pojedincima plaća da bi izašli.

Član 72. garantuje autonomiju univerziteta.
"Univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svom uređenju i radu u skladu sa zakonom". Nasuprot tome, vlada nezakonitom uredbom uređuje rad univerziteta i isti uništava zbog ličnih trauma.

I na kraju, ono što je zapravo prvo i najvažnije:

Član 21. o zabrani diskriminacije - "Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki".

Ako nije sankcionisano okupiranje Pionirskog parka, koji je zaštićeno dobro, i saobraćajnice ispred Skupštine u centru grada više od tri meseca, ne mogu biti sankcionisani ni drugi koji iz svojih uverenja blokiraju saobraćaj. Tačka.

Iz svega gore navedenog, da se jasno zaključiti da bi Stefanovićevo tumačenje Ustava verovatno mogao da verifikuje samo drugi ustavobranitelj lojalista, nedavno odlikovan za svoje lojalističke zasluge - profesor Vladan Petrov.

Ko tu onda tačno ruši ustavni poredak? Partijske "snajke" iz Ustavnog suda, i "ustajala" penzionerka, koje masno plaćamo svakog meseca nam to sigurno neće reći.

Za kraj, dobronameran savet studentima, a posebno njihovim zabrinutim roditeljima. Kao što sklapanje sporazuma o priznaju krivice može biti veoma opasno zbog trajnih posledica, krivične evidencije, dosijea..., sa podjednakom pažnjom, ako ne i većom, moralo bi se ispratiti pitanje postavljanja odbrane, odnosno izbora advokata.

Obratite pažnju na to ko vam zastupa i kome prepuštate decu u kritičnim situacijama, posebno kad im se dodeljuju advokati po službenoj, ponavljam SLUŽBENOJ dužnosti ili kada sami jurišaju za vama, nudeći svoje usluge "pro bono". …

Raspitajte se, informišite, posavetujte jer nam trodecenijsko iskustvo govori da je to nužno.  Čisto da ne dođete u situaciju, na primer, da i vaše dete, i recimo Nenad Stefanović, imaju istog advokata. Verujem da to nijedan student ne bi poželeo.

Toliko.