Kome smeta "Nova baza" srpskog pravosuđa: Piše Ivan Milićević

Feljton koji je zamišljen tako da na jednom mestu okupi sve nosioce najviših pravosudnih funkcija u državi i podseti javnost na njihove biografije i slučajeve na kojima su radili ili su trenutno angažovani, a koji se direktno manifestuju na život svakog pojedinačnog građanina, iz nekog razloga, okarakterisan je kao svojevrsni „spisak za odstrel“, kojim se sprovodi „hajka i linč pojedinačnih sudija i tužilaca“.

Pošto je i potpisnicima ovakvih tumačenja jasno da takva spinovanja nemaju veze sa istinom, te da je posredi drzak i besprizoran pokušaj ućutkivanja slobodnog i nezavisnog medija, nije na odmet još jednom podsetiti celokupnu javnost da Srbija nije, niti će ikad biti balkanska Belorusija, već država koja je, makar i prividno, na evropskom i putu demokratizacije društva.

Ono, pak, što nije prividno, već nesporno tačno, jeste da pod okriljem tog puta, vlast kao uboga pijavica, uredno isisava i koristi sve raspoložive evropske fondove, a čija su obimna sredstva skrcana upravo na pravosuđe, ne bi li konačno postalo nezavisno i samostalno. U takvim proevropskim okolnostima i okvirima, imena i prezimena visoko pozicioniranih sudija i javnih tužilaca, njihove biografije, predmeti na kojima rade i odluke koje su potpisivali, nisu ništa drugo do informacije od javnog značaja. Posebno što su gotovo sve već poznate javnosti, a kojoj Ustav garantuje pravo da zna i bude obaveštena.

To što neko "Nova bazu" zlonamerno tumači kao „spisak za odstrel“, samo je još jedan dokaz nužnosti postojanja ovakve baze, posebno u društvu sklonom amneziji i istorijskom zaboravu.

Tako je najpre, Društvo sudija Srbije, koje bi prvo trebalo da zna i insistira na tome da iza svake sudske odluke stoji jedan ili više sudija svojim potpisom, uspelo da uputi, očigledno, iznuđeno reagovanje, kojim je na desetinama kucanih strana uspelo da ne saopšti apsolutno ništa. Očekivano je ipak bilo da će se dokačiti svoje iskonske fobije zvane reizbor iz 2009. godine, a koju bi trebalo da su konačno prevazišli poslednjim izmenama Ustava, kojima je onemogućeno ponavljanje takvog scenarija. Navodima da se „Nova“ baza bavi „paušalnim“ ocenama postupanja pojedinih sudija, Društvo sudija je ukazalo na zabrinjavajuće nepoznavanje Zakona o javnom informisanju, koji propisuje da mediji imaju pravo da u svom izveštavanju iznose i svoj lični stav. Čak i kada su upitanju sudske odluke i izveštavanje o pojedinačnim nosiocima pravosudnih funkcija, dokle god se isti odnosi na njihov rad, okovan sintagmom „u ime naroda“, a u cilju zaštite vladavine prava i pravne države.

Koliko je Srbija daleko od vladavine prava, verovatno najbolje dokazuje saopštenje aktuelnog ministra pravde Nenada Vujića, koji je juče pozvao nadležno tužilaštvo da reaguje i iskoristi sve zakonske mogućnosti kako bi sprečilo da „Nova“ nastavi sa objavljivanjem svog feljtona. Čovek, čiji je prethodni radni angažman na čelu Pravosudne akademije osporavao i dovodio u pitanje Državni revizor zbog finansijskih malverzacija, našao se na dnevnom redu Skupštine Srbije kao kandidat za ministra pravde, a ne po preporuci revizora – kao potencijali kandidat za krivičnu prijavu i osumnjičeni za zloupotrebu položaja i nenamensko trošenje novca.

Tuđeg novca.

Da ne govorimo o nameštanju  ispita bar jednom polazniku Pravosudne akademije, kom je celokupna javnost mogla da svedoči.

U pravosudnim krugovima odavno je poznato da se Vujić od stupanja na ministarsku funkciju, više iskazao kao „bot“ glavnog tužioca beogradskog VJT Nenada Stefanovića, pa nije bilo iznenađujuće što je njegov apel za ućiutkivanjem „Nove“ usledio onog dana kada su u bazi osvanuli upravo Stefanovićevi saradnici.

Pošto u feljtonu „Nove“ nema ničeg što bi se moglo karakterisati kao krivično delo, a ponajmanje onog što bi moglo da iziskuje privremenu meru suda da zabrani objavljivanje, „Nova baza" će nastaviti da izlazi svakodnevno i upoznaje javnost sa likom i delom svih sudija i tužilaca, koji se zbog funkcije i položaja koji uživaju, mogu smatrati glavnim donosiocima svih pravosudnih odluka u državi. Bitno je podsetiti javnost na sve pojedince kojima su minulih godina, zakon i Ustav dozvoljavali da spreče i zaustave sve ono što je doprinelo da se kao društvo nađemo u ovakvoj sadašnjosti, koja nesporno, iz dana u dan, klizi u anarhiju i potpunu propast.