Piše Ivan Milićević: Pobogu, gospođo Dolovac…

Da Više javno tužilaštvo u Novom Sadu neće objaviti kompletnu dokumentaciju u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice i njene obrušene nadstrešnice, u trenutku kada okonča istragu i podigne optužnicu, bilo je više nego izvesno. I to ne zbog toga što je tužilaštvo nešto planski pokušalo da sakrije, već zbog toga što ni ono, očigledno, nije raspolagalo istom, tokom svoje turbo-ekspres istrage.

Nažalost, ni to opet nije iznenađujuće, ako se setimo da se tokom prvog meseca (kada se dokazi obično čerupaju) VJT bavilo isključivo lakim konverzacijama sa stotinama građana, a ne naredbama za pretrese i zaplenom i najmnjeg papirića koji se odnosi na Železničku stanicu. Da dokumentacija nije potpuna, već očerupana, kao i da iz građevinskog dnevnika nedostaju ključne stranice, potvrdio nam je ponovo inženjer Zoran Đajić koji je svu papirologiju, objavljenu na sajtu tužilaštva, uredno pregledao.

Poručio nam je da vlast očigledno misli da smo svi imbecili, kao i da nastavlja da nam maže oči optužnicom. Nesporno je da bi te nečasne radnje i zamajavanje zaista mogle da prođu pre izvesnog vremena. Posle tragedije 1. novembra, studentskih blokada i protesta, masovnog skupa na Slaviji – teško. „Neće da može“, što bi rekla ona amterska karikatura Kruele de Vil.

Jer više uopšte nije bitno šta vlast misli o nama, već konačno i isključivo – šta mi mislimo o vlasti. Imbecili bi zasigurno bio nesuvisao eufemizam.

U svemu tome opet je briljirala vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac, „mitsko biće“, koje se prošle nedelje čak dvaput, ukazalo studentima, jednom preko posrednika, drugi put napismeno.

Nakon što je poručila da će sva dokumentacija osvanuti na sajtu VJT, te da se ubacuje postepeno kako se sistem ne bi zagušio, kao li svaka sužena i ulegla kanalizicona cev, Dolovčeva je iskoristila svojih retko viđenih nekoliko sekundi u javnom prostoru da konstatuje da su ispunjeni svi zahtevi koje su studenti ispostavili Vrhovnom tužilaštvu.

Ovakvom konstatcijom, gospođa Dolovac nas je sve, zajedno sa studentima, stavila pred potpuno novi izazov. Da li ne razume srpski jezik i ima poteškoće u usvajanju i razlučivanju pročitanog (što bi da je slučaj, bilo porazno po čitavu naciju, jer deceniju i po suvereno vlada tužilaštvom), ili je u pitanju ništa drugo do – drski bezobrazluk. Biće da je ipak gospođa Dolovac shvatila da račune polaže samo jednoj osobi, a ne stotinama studenata, te hrabro nastavila svojom trasom zataškavanja stravičnog zločina u kom je život izgubilo 15 duša.

Zbog toga, gospođo Dolovac jedno veliko „ne!“ za vas, jer apsolutno nijedan studentski zahtev niste ispunili. Umesto što pred studente istresate mahom tuđe konstatcije, setitete se da niste Vi ti koji će ocenjivati da li su zahtevi ispunjeni ili nisu već samo i isključivo oni koji su ih pred vas stavili.

A u pauzama očekivanja, ako vam se baš toliko konstatuje i napismeno saopštava, bolje objasnite studentima zašto dokumentacija na sajtu novosadskog VJT opet nije potpuna, i kako je moguće da je uprkos tome podignuta optužnica. Objasnite studentima šta ćete preduzeti sa činjenicom što je građevinski dnevnik nepotpun, odnosno što iz njega nedostaju određene stranice.

Podsetiću Vas da to nije prvi dnevnik iz koga nedostaju neke stranice sa zanimljivim imenima. Još se živo sećamo onog dvenika poseta iz pančevačke kasarne iz kog su istragane stranice sa imenima Veljka Belivuka i Novaka Nedića koji su svojedobno tamo učili da pucaju. Objasnite studentima, gospođo Dolovac, zašto Tužilaštvo za organizovani kriminal nije radilo na slučaju nadstrešnice ili smatrate da radovi koji su procenjeni na tri miliona evra, a izvedeni za 65, nisu dovoljna indicicija, a kamoli ogoljeni dokaz koruptivnih radnji.

Dok pričate studentima, gospođo Dolovac, o procesuiranju njihovih napadača, setite se da te njuške i dalje nisu ni saslušane, što nije bio slučaj sa nekim ograničenim nesrećnikom kog ste lično Vi, pod istina, zakonski nerazjašnjenim okolnostima, strpali u zatvor istog dana jer vas je u prolazu pitao: „Zar ste vi još živi“. Mislite li da ste Vi dragoceniji i povlašćeniji u odnosu na bilo koga u ovoj državi, a kamoli u odnosu na studente? Da banalna konstatacija koju samo Vi možete da tretirate kao pretnju, ima prioritet u odnosu na pesničenje nekih mladih ljudi koji su odavali poštu tragično stradalim?

Navedite bar jedan primer studentima, gospođo Dolovac, nekog slučaja u kom je optužnica podignuta mesec dana od pokretanja istrage. Navedite bar jedan primer studentima, gospođo Dolovac, slučaja u kom se prvookrivljeni branio sa slobode, a svi oni podno njega čamili u pritvoru.

Znamo, gospođo Dolovac, da je to istorijski nezabeležno u sudskoj prkasi. Koliko i Vaš kompletan profesionalni opus i mitski doprinos pravu, pravdi, očuvanju zakona i javnog intersa.