Piše Ivan Milićević: Palačinke s oglodanom koskom

Dalo se i naslutiti da se sadržaj uznemirujućeg rijalitija neće zaustaviti na skromnom klozetu lozničke kasarne, flambiranim palačinkama, lepljivim prstima, te Paškovoj snajki iz Marinkove bare u ulozi konobarice i servirke. Kao glavno jelo, morala je ipak da se servira davno oglodana i isisana koska – vojni rok. Istina, u mutiranoj verziji i s najavom trajanja od svega 75 dana. Koliko u proseku traje i akademsko obrazovanje nji‘ovih kadrova. Posebno pojedinih starosedelaca iz Kaluđerice – lažljivice, prohujale s kineskim ventilatorom.

Oni kojima još otoič nije bila dovoljna slika starog čoveka koji igra basket s detetom i udara mu „bananu“, ili pak ona druga gde zgrčeni i nakostrešeni prsti i nokti pokušavaju da oponašaju milovanje prestravljenog i izokrenutog šteneta, kako bi precizno spoznali s kim imaju posla, sada su na isto primorani.

Šta tačno misle nesrećni Srbi na severu Kosova koji su izašli na ulicu da protestuju, jer jednog jutra nisu uspeli da uđu na sopstvena radna mesta? Da će slastičar iz lozničke kasarne na ista da ih vrati? Da će da im otvori novu srBsku poštu, gde će podizati plate i penzije? Šta još tačno čekaju da im se dogodi kako bi kao breg krenuli ka Muhamedu, pošto Muhamed očigledno neće bregu, i upitali ga za objašnjenje – kako su dotle dospeli?

Samo ne u Rašku, na mnogo dalji put, jer ih ovaj put u Raški ama baš niko neće dočekati. Čak ni migovi. Ni borbena gotovost.  Andrićev venac i dvor Karađorđevića, koji je i sam kralj zdušno prezirao, treba da je njihova krajnja destinacija.

Ni Dedinje, pak, ne bi bila loša adresa u potrazi za istim odgovorima. Tamo, u neposrednoj blizini Jovankine vile, gde se na tuđoj imovini raspustila najuticajnija tviterašica (skromnih dometa i sumnjivog obrazovanja, „jarkovka“ sa planine Jadar), nalazi se i plac za novu kuću najvećeg branitelja svega srpskog na Kosovu. On konkretno možda može i da odgovori zašto su, na pravdi Boga, prošle godine u Banjskoj, glavu na ramenima izgubila trojica mladih Srba, koje je lično on ubedio da treba da se igraju rata i paravojnih jedinica.

Ako pak, stignu na Vračar, nek potraže čelnike Srpke liste, znaju ih lokalni meštani zbog nakazne obuće i praziluka koji im viri pod „barberi“ mantilima i ostalom skupocenom i markiranom galanterijom. Baš sa tog Vračara, sa guzicama uvaljenim u kožni nameštaj, upravo su njih pozivali i terali da se valjaju po putevima i organizuju blokade, sa kojih su ih posle nekoliko dana mrcvarenja, kukavički povlačili. Sa sve onim „kad se srBska vojska na Kosovo vrati“.

U Jerkoviću, tamo blizu Paška, možda nalete i na Mišu Vacića, čisto da ga udostoje da uživo i izbliza vidi Srbe sa Kosova. Šta još tačno čekate, Srbi sa Severa? Niste čak ni prodati, već poklonjeni. Gratis.

Najbolji presek i rezime aktuelne situacije dao je Aleksandar Ivanović, bratanac ubijenog Olivera Ivanovića, pre nekoliko dana na TV N1. Najpre je, kako je rekao, bilo neophodno razoružati Srbe na Severu. Kako – pa tako što će policajci, sudije, tužioci napustiti institucije. Skinuti uniforfme, vratiti oružje, i naravno – aplaudirati. Da li je Srbima uniforme i oružje skinuo svemoćni nasmejani Kurti? Ne nije, skinula im je vlast u Srbiji.

Potom je usledila realizacija naizgled teške zamisli da se na čelo opština sa većinskim srpskim stanovništvom, postave gradonačelnici iz redova Albanaca. Kako – pa prelako. Bojkotom lokalnih izbora. Ko je pozvao Srbe na bojkot? Svemoćni i nasmejani Kurti ili Vučić i njegove pokrajinske ispostave? Šta tačno čekate, Srbi sa Severa? Šta tačno čekate, Srbi sa svih strana?

Kad vam je već i predsednik spremio palačinke.