Oproštajna turneja Ćićevačkog piromana

U jednoj tužnoj travestiji nečega što je - da je on drugi čovek i da je ova Srbija neka druga Srbija - moglo da bude omaž Đinđićevoj turneji "Srbija na dobrom putu", predsednik se, suštinski, opraštao od svoje vlasti. Tako izgledaju ti igrokazi poslednjih dana, odlično sažeti u prizorima sa kontramitinga u Jagodini. Može, međutim, i tužnije: predsednik se juče u Varvarinu raspravljao sa - korisnikom invalidske penzije.

"Odgovorite i vi i Ana Brnabić kakva je to borba za svakog čoveka, pa socijalna pravda, briga o svima ...pa jel' to ta socijalna pravda od 8.750 dinara? Vi nama kada povećate na taj iznos na 11 odsto, to nema ni 900 dinara!", rekao je jedan od učesnika skupa.

"A kad ti je neko povećao penziju 11 odsto? Kad? Reci mi godinu: '75, '85, '95, 2005?", pitao je, neposredan kakvim ga je bog dao, bez persiranja, predsednik.

"Nisam ja tad bio u penziju", priznao je, šta će, skrušeno čovek.

"E, sad će da ti dođu pa će da ti povećavaju svake godine 11 odsto", rekao je, proročki, predsednik.

Bilo je tu još zanimljivih inserata, iz istog mesta.

Jedan od njih desio se u šetnji Varvarinom, u pratnji ministra vojnog Gašića, svojim navodnim protivnikom u stranačkim trvenjima - ako je verovati SNS insajderima. Da li jeste ili nije, nema više ni mnogo veze: njihove informacije, ionako, devalviraju iz minuta u minut.

Jedna gospođa presrela je dvojac tokom šetnje i osula paljbu, uostalom karakterističnu za gubitnike srpske tranzicije, ovog pakla koji traje zadnjih 30 godina otprilike. Gospođa je prebacila ministru vojnom što je gradio crkve u kojima je na freskama i njegov lik, i pitala treba li njemu da se klanjaju u toj crkvi. Gospođa je pucala a predsednik se pravio da brani svog partijskog druga. Gospođa je, ipak, imala poslednju reč:

"Oko vas ima, što se kaže, vi ste visoki, a imaju mali mišići ispod vas i oni grickaju polako", reče građanka, a predsedniku se to nije baš dopalo, ali je hrabro istrpeo.

Na kraju, predsednik je, prepun impresija, očigledno poentirao u Ćićevcu, izjavom koja nas vraća u kontekst pretećeg građanskog rata.

"Više tu nema nikakvog foliranja, bilo je okolo-naokolo, sad je jasno da je država napadnuta i spolja i iznutra. Odbranićemo Srbiju i Srbija će ići napred“, rekao je on. Iskusni piroman, mašina za podele, radikal do svoje srži, poručio nam je da će zaoštravati atmosferu u zemlji do poslednjeg dana vlasti. Mimo te tenzije, gledamo jednog sve irelevantnijeg čoveka.

Ali, do kraja otrovnog.

Za kraj, otrova i plamena bilo je i u noći između četvrtka i petka, dok su studenti noćili u Inđiji. Otrovan je bio onaj koji je deci (a zapravo svejedno je koliko godina imaju, ljudi su ljudi), stotinama njih, poručio da moraju da spavaju na livadi.

U januaru.

Da su goveda putovala od ispaše do ispaše - našla bi se štala za njih. Ovo su bili neki slobodni ljudi, pa za njih nije bilo zavetrine. Pošteno. Korektno. Mentalno zdravo, nadasve.

A gde je tu plamen? Pa, izgleda da je predsednik opštine Inđija, izvesni Marko Gašić, imao iskustva s tim: gorela je krajem 2012. godine njegova i firma njegovog oca, a obojica su potom i privedeni nakon požara, zbog sumnji na prevaru s osiguranjem. Od požara, dakako.

I tako, negde na tom zgarištu, simbolički se, na kraju, zar ne, sreću ćićevački i inđijski palikuća.

Sve će to, kažem, uskoro biti nebitno. Ali, treba zabeležiti.