Piše Maja Uzelac: Svi smo mi čupač kablova

Se seća neko kako je ono davnijeh dana voda volela da ulazi u koaksijalni kabl, pa da Radio B92, tada - ah - simbol otpora i nezavisnog informisanja, tako malkice izgubi frekvenciju?

A nismo dugo ni čekali: samo četvrt veka kasnije, evo i odgovora.

Istina, niti je Devedesetdvojka više Devedesetdvojka, niti je Sloba još uvek Sloba – ali da je odgovor, odgovor je.

–

Ko se sve seća fantomki u Savamali?

Ni po decenije potom, stiže maskirani osvetnik.

Istina, niti je čovek bio maskiran, nit se planski svetio tačno za fantomke&bejzbolke.

Ali, da je odgovor…

– odgovor je.

–

Čupač kablova, mitski simpatični sugrađanin koji je baš prolazio pored reportažnih kola i eto, pomislio: dosta, bre, više…postaje ovih dana:

I Tihi i Prle.

Walter.

Bagerista Džo jedne mutne epohe.

Simbol Otpora Režimu

.

Odgovarač.

.

A svako ovih dana to oseća:

Aha.

Vreme je.

Za Odgovore.

.

Sad –

Pitanja, istina, odavno više nema. Totalno su izumrla.

Sve je kristalno jasno.

Ali, svi ćutimo u toj jasnoći jesenjeg jutra i pitamo se:

…otkud onda odgovor.

Otkud odgovor, kad nas već dugo

predugo

bukvalno niko

bukvalno ništa

jebeno

nije pitao.

A ipak, odgovor stiže.

Nekim gerilskim putevima.

Wifi-jem.

Preko mora i planina.

Niz kičmu.

I tu je.

I odgovor je:

Počupaj kabl.

Isključi teve.

Ono tamo je ionako već odavno jedna privatna firma, samo po automatizmu i dalje zvana Nacionalna televizija, gde se retki izuzeci bore da ispod radara provuku minute od kojih se zemlja neće otvoriti i neće ih utom pojesti blam.

A te jednoroge ne žalimo, njih će neko već rado zaposliti na decentnijem mestu.

–

Ako ne dotle, pre tih pet godina u Savamali bar je postalo jasno ko su „snage haosa i bezumlja“, a sa svakom prodajom, kroz Beograd na vodi do Dubaija, pa kroz Srbiju sve do Rio Tinta, postaje sve jasnije ko su to „domaći izdajnici i strani plaćenici“.

Pre dvadeset pet godina, ovim sintagmama smo se smejali.

Međutim

Svaki spin obrne pun krug.

Jedino što nekim od njih treba malkice predugo.

A ja majke mi ne znam kome se i dalje čeka.

_

Msm, evo ja lično nemam vremena.

A i da imam, odakle mi.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.

Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.