Vi, prekrasni ljudi, sa sečivom u rukama

S mukom se Aleksandar Vučić bori da zbije redove svojih jurišnika uznemirenih iznenadnim građanskim buntom, a bogami i besom koji više ne beži od fizičkih konfrontacija. Takvo vreme došlo, batina ima dva kraja uostalom. To i jeste razlog zašto se bavi sve masovnijom abolicijom učinilaca teških krivičnih dela. To bi mogao biti početak i kraj ovog teksta, ali - mi smo tu da vam ponudimo više od zaključka.

Zato, idemo hrabro dalje kroz ovaj prazni papir, u dubine radikalskog uma.

Dakle, pošto je posao prebijanja građana godinama unazad - vidi pod davljenje na inauguraciji, Borko Stefanović, policijske intervencije tokom korone, itd - bio više rekreativna a manje ekstremna aktivnost po težini zadatka, i tarifa se, logično, promenila. Ljubav može za rejting, ali motka već mora za pare. Osim toga, došlo neko vreme, majku mu, udariš čoveka - moraš u zatvor, ili makar u pritvor. Šta se to dešava sa našom milom majčicom Srbijom? Još samo Milan Lađević, čovek iz Srpskog telegrafa, može da tuče po beogradskim ulicama, a da ne fasuje neku kaznu. Superćelijske oluje, ekstremne temperature, visoka vlažnost vazduha, a sad evo i krivična odgovornost - napalo nas sa svih strana.

Nema veze, misli se predsednik, ako nas je opkolio zakon, to samo znači da možemo da napadamo u svim pravcima.

I napadi se desiše: osim pomilovanja, tu mislim najpre na formiranje Ćacilenda (paramilitarnog kampa u centru prestonice), zlostavljanje i mučenje demonstranata (ponajviše studenata), i, evo minulih dana, sve češće i polu-terorističkih napada na ljude koji su, prosto, protiv režima. Takav je slučaj vandalizovanja ribarnice u vlasništvu jednog neposlušnog građanina iz Šapca, o kojem ste juče mogli da čitate ovde. A danas ćete čitati o Jovanu Radojčiću, poljoprivredniku iz Ašanje, još jednom od neposlušnih koji podržavaju studente, koji je vozilom zakačio nasilnika, jednog od onih koji ga je mesecima progonio. Radojčićima su, inače, upućene brojne telefonske pretnje, slate im poruke, ispred kuće su im dolazile nepoznate sumnjive osobe, a izvor ovog maltretmana je lokalni kabadahija, ranije inače "sumnjičen" da je u Pećincima učestvovao u progonu deteta (?!), izbačenog iz vrtića zbog političke nepodobnosti. To dete, koje je očigledno strani plaćenik i špijun MI5, možda je i inspirator gaženja jurišnika SNS, zbog kog je Radojčić saslušan juče.

Duga je ruka dečija.

Tako, konačno, dolazimo i do jedne starije gospođe iz Desimirovca, mesta na jugu Srbije, koja je 13. jula izašla u šetnju van granica svog imanja, tamo zatekla grupu građana koji su nosili pomoć za meštane ugrožene požarima koji su opustošili dobar deo Srbije, pa im uputila reči: „Ko mi dira Vučića, imam metke za sve koji diraju Vučića“. Pritom je u ruci držala jednu poljoprivrednu alatku - neki će reći "kosu", neki "srp", za mene, izdajnika koji poreklom gravitira području Crne Gore oko Skadarskog jezera to je "kosijer" - koja ima funkciju sečenja. Gospođa, neimenova i uostalom zanemarena dok je predsednik nije izvukao iz zaborava, izgledala je kao da na nju baš deluje predsednikova strategija ohrabrivanja i plaćanja nasilja u svrhu suzbijanja obojene revolucije. Nije jedina, kao što se vidi na primeru Pećinaca i Šapca.

Da li je to možda deo šire predsednikove strategije da pobunu, koju očigledno ne može da uguši ni represijom ni potkupljivanjem, prebaci preko tačke ključanja, u domen građanskih sukoba? Onda bi on, veliki pomiritelj, novovekovna "srpska majka" i garant stabilnosti na širokom teritorijalnom pojasu od Trga Nikole Pašića do Nemanjine ulice (SAO Ćacilend), mogao ponovo da se pojavi kao sila koja rešava stvari, tiho i suptilno, kakvog ga je Bog dao.

Neće moći ove noći, moja dunjo mirisna, rekao bi jedan genije pop-muzičke provenijencije. Prošao je taj voz, vreme je za poslednju stanicu - izbori pa... penzija?