Jutro posle: Jesen stiže, bruko moja

Najpre, njegovi latentni pokušaji zametne građanski rat u zemlji čiji je nažalost predsednik ne daju tako ubedljive rezultate. Ono jest', odvratno izgleda nasilje i difamacije kojima su najpre bili izloženi Bošnjaci u Sandžaku, a ovih dana Slovaci (!?) u Vojvodini, ali nisam video da je javnost mobilisana u pravcu odbrane srpskih nacionalnih interesa kroz okupiranje DUNP ili zabranu izložbe slika. Video sam samo mobilizaciju plaćeničkog šljama među kojima, usput, ima sve više osoba za koje ne bih mogao ruku u vatru da stavim da su sasvim mentalno zdrave. Naprotiv. Takva je mobilizacija monetarno motivisana i traje dok traju uplate. To, nažalost, može da potraje jer rezerve su značajne. Ipak, pare od kokaina i krađe na tenderima ne mogu trajati neograničeno.

/Inače, ovaj tekst je pisan juče tokom popodneva, pa nije uzeo u obzir užas kojem smo svedočili u noći između utorka i srede. On samo potvrđuje ovu tezu).

Potom, izbori, koje Vučić na posletku mora da da kako bi umirio zemlju čiji su građani svakodnevno na ulicama, kao da nemaju idealan termin. Ajde što nema idealnog, nego nema ni dovoljno dobrog termina koji bi zajamčio pobedu SNS. Oktobar - prerano, ne stiže da se oseti veštački efekat "zauzdavanja" cena a nije prošao čak ni zakon o izvršiteljima (odnosno, Ustavna promena, ili kako je to već zamislio suveren); novembar - ne može, tad je godišnjica pada nadstrešnice; decembar - isto. Proleće, na koje predsednik trenutno cilja, je možda dovoljno daleko, ali do tada će nerešena kriza postati akutno stanje u Srbiji, a ova zemlja to, definitivno, ne može finansijski da izdrži. Uostalom, do proleća možda još neki ljudi završe iza rešetaka, jer došlo je takvo vreme da ne zna čovek šta slobodni tužilac sve može da uradi ako mu padne na pamet. (Naravno, sloboda je širok pojam, pa i to treba uzeti s oprezom).

Na kraju, ispostaviće se da je Vučiću bilo najbolje da izbore raspiše 16. marta, dan nakon najvećeg skupa u istoriji Srbije. Kroz kampanju koja bi usledila, i leto koje bi ispraznilo Srbiju, stvar bi se možda nekako prelila na njegovu stranu. Ovako, ne izgleda dobro.

Konačno, mislim da predsedniku sve veći problem prave i mediji. To zaključujem po intenziviranom broju budalastih ili opasnih reakcija na rad novinara United media, usled kog smo došli do toga da sam predsednik broji time spent (ukupno prosečno provedeno vreme po korisniku, prim. aut.) portala Nova.rs, postupak koji nisam sanjao da ću dočekati u ove tri godine koliko imam čast da uređujem taj portal. Malo koji urednik se može pohvaliti time da je za njegovog mandata lično predsednik radio analitiku kontenta. Ja to radim svakog jutra i drago mi je da znam da smo makar tada, makar u tom svetom času kada brojke govore a novinari smišljaju nove teme, predsednik i ja na istoj misiji. To je, donekle, i dirljivo.

Šalim se ja malo, ne radi to, naravno, predsednik, nema on za to vremena. Kao svaki šef, on se za takve analize oslanja na kohortu saradnika, među kojima ima i medijskih magova (hahaha) koji su zaduženi za brojanja ove vrste. Problem nije što oni postoje, ni to što su svi plaćeni iz naših - vaših i mojeg - džepova. Nego što, izgleda, i predsedniku postaje jasno da je "Telekomov" "medijski zid" džin na staklenim nogama i da poplavu realnosti više ne može da zadrži. I više od toga, predsednik bi, u trenucima lucidnost, mogao da shvati da su ga magovi prevarili i da su sa dodeljenim milionima napravili jedno veliko ništa. Onda će mu, nema sumnje, tražiti više novca, ali predsednik ne bi bio predsednik da tako olako deli resurse.

Osim toga, jesen stiže dunjo moja, a sa njom i jesenje radosti - berba grožđa već početkom septembra i dunja, pre kraj meseca, i krojenje budžeta za 2026. godinu. negde između toga.

To će biti veselo.