Javne ličnosti, među kojima su glumac Dragan Bjelogrlić i sudija Miodrag Majić, predstavljaju tekst, svrhe i ciljeve inicijative „ProGlas“.
„ProGlas“ želi da okupi javne ličnosti koje bi učestvovale u pozivanju građana da iskoriste svoje pravo glasa na izborima raspisanim za 17. decembar.
Iza inicijative “ProGlas” su stali Ljubomir Simović, prof. dr Vladimir Kostić, prof. dr Ivanka Popović, Miodrag Majić, prof. dr Miodrag Jovanović, Dragan Bjelogrlić, prof. dr Vladica Cvetković, Svetlana Bojković, Gojko Božović, Srdan Golubović, Biljana Stepanović, prof. dr Filip Ejdus i prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović, stoji u pozivu medijima.
U ProGlasu, koji je pročitala glumica Svetlana Bojković piše:
„ProGlas. Otvoreno pismo javnosti. Drage građanke, dragi građani, Srbija je postala zemlja poniženih i privatizovanih institucija, u senci kriminala spregnutog sa strukturama vlasti i uz korupciju koja postaje stil života. Živimo godine demografskih poraza i neslućenog ekonmskog raslojavanja. Opet smo pred ćorsokakom izolacije. Naše je nedvosmisleno uverenje da vreme u kojem živimo zahteva od svih odgovornih i zabrinutih građana suočavanje s trenutkom donošenja jasnih odluka i spremnost ne samo za svedočenje o potrebnim zaokretima, već i za učešće u njima“, pročitala je Bojković.
Glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić rekao je da kada država izgubi bitku s vlastodršcima društvo postaje zverinjak.
„Ja sam došao danas ovde, zajedno s ovim ljudima, da kažem da ne želim da živim u zverinjaku. Želim da živim u normalnoj Srbiji. Ovi ljudi ovde koji su pred vama su okupljeni ne da bi bili politička partija, nemaju političkih ambicija i ne vide sebe na niakkvim političkim funkcijama u budućnosti. Mi smo se okupili da pokušamo da ponudimo pelcer aktivacije, da pokušamo da probudimo ljude koji su izgubili veru u društvo u kome žive, da ih izvadimo iz njihovih četiri zida i da ih pozovemo da vrate otetu državu“, rekao je Bjelogrlić i dodao:
„Došao sam ovde danas da kažem da ne želim da živim u društvu u kojem se siromaštvo iskorišćava kako bi se kontrolisali ljudi. Došao samm da kažem „ne“ nasilju, došao sam da kažem „ne“ korupciji, došao sam da kažem „dosta je kriminala, koji je ušao u sve pore ovog društva, dođao sam da kažem „ne“ ovoj stvarnosti koju nažalost živimo. Državu i društvo bi trebalo da vode najbolji, najčasniji i najpošteniji ljudi. Svi znamo da je današnja politička elita sve samo nije to“.
On je podsetio da je pre četiri godine bio sam na istom mestu i rekao „Srbija je malo i moja zemlja“.
„Danas sam zajedno ovde s ovim ljudima da poručim „Srbija je naša zemlja“. Nadam se da će od četvrtka kada naš ProGlas bude pušten u javnost i kada bude ponuđeno potpisivanje da će biti dovoljan broj potpisa i ljudi koji će taj krik, taj poklič „Srbija je naša zemlja“ učiniti tako snažnim da će Srbija stvarno morati da se promeni“, zaključio je Bjelogrlić.
Profesor Vladimir Kostić je ovom prilikom rekao da je potrebno samo nekoliko rečenica da bi se skiciralo kako je nastala ova grupa i ko su ljudi koji u njoj deluju.
„Ne bih upotrebio jači izraz od „grupa zabrinutih građana“. Verovali ili ne, ova grupa se formirala na jednom zaboravljenom duhu spontanosti. Ne veruje da ćete mi verovati, a nismo verovali ni mi da je tako nešto moguće, ali to je tako. U okviru te spontanosti mislim da je osnovni fon bio fon međusobog poštovanja. Iako među nama nema mnogo bliskih drugova, neki smo tek sada jedni druge upoznali, ali rekao bih prepoznatog osećaja odgovornosti i dužnosti da se odredimo prema stvarnosti koju živimo. I da još jednom naglasim, bez ikakvih ličnih interesa. Ovo je grupa bez ikakve strukturisane ili nestrukturisane hijerarhije, grupa ravnopravnih o čemu svedoče dužine naših dosadašnjih sastanaka koji su trajali u nedogled. Ali ako ništa drugo onda bar svako ima mogućnost da iskaže ono što misli“, rekao je Kostić i dodao:
„Ovaj proglas nije proglas jedne zatvorene grupe ljudi. Mi ga nudimo kao otvoreni tekst u kome se može dopisivati i može ponešto skidati. Ali zaista je to proglas za koji očekujemo da bude izložen kritičkoj analizi onih koji ga čitaju i naravno oni koji se slažu, mi bismo voleli i da ga potpišu. To bi naravno našim iluzijama da može i građanin zabrinuti nešto da učini dalo određenu snagu. Nemamo posebne iluzije o sopstvenim dometima. U zemlji u kojoj je ta vrsta vrednosnih sistema razbijena, ne očekujem da mi budemo sada nekakav… Mesijanstvo bi zaista bilo u najmanju ruku pitanje gluposti ove grupe ljudi, ali s druge strane imamo neku vrstu spoznaje šta znači izostanak ovakve reakcije ili reakcija kojih će sigurno biti više“.
Kostić je rekao da ova grupa ima želju i da nakon ovih izbora ostane u nekoj neformalnoj zajednici, da takođe kao zabrinuti građani diskutuju o onome što se događa u bilo kakvom drugom scenariju. On je istakao i da je cilj da se ohrabre sugrađani da shvate da je deo izlaska na izbore građanska dužnost.
Profesorka Ivanka Popović rekla je da je tokom celog svog radnog veka bila posvećena i da se zalagala za dobrobit studenata.
„U našoj zemlji ima oko 250 hiljada studenata koji studiraju na raznim nivoima studija. To je veliki broj i od njih u mnogome zavisi budućnost naše zemlje. A kako oni žive? Rekla bih par stvari. Sve više njih, zapravo većina, tokomm studiranja obavlja privremene poslove. Poslove kojim dopunjuje svoj budžet. A čak desetak odsto studenata radin stalno da bi obezbedili uslove za egzistenciju i pokriju troškove školovanja. Drugo, mislim da je zanimljivo spomenuti jednu opsežnu studiju koja je rađena 2018. godine o migracijama studenata, gde se više od trećine studenata izjasnilo da po diplomiranju ne vide svoju budućnost u Srbiji. I ne samo to, 90 odsto njihovih roditelja ih podržava u tome“, rekla je Popović.
Ona je istakla i da je malo studenata društveno angažovano.
„Ponekad se angažuju u nekim protestima koji su usko vezani uz studentski standard. Studente ne interesuju izbori. Ja nisam ubeđena da je tako, večć da oni misle da ne mogu ništa da promene. I mislim da oni nisu jedini u našem društvu koji tako razmišljaju. Zato smatram da je naša dužnost i obaveza da ohrabrimo i podstaknemo sve građane, a posebno mlade ljude čija je budućnost u ovoj zemlji da se uključe i veruju u snagu izbornog procesa. Da je svaki glas doprinos i da jedino akcijom možemo da promenimo našu stvarnost“, rekla je Popović.
Sudija Miodrag Majić rekao je da je ovo jedna prilično heterogena grupa ljudi.
„Mi smo različitih zanimanja, različitih generacija, povremeno i različitih pogleda na svet. Ali ono što je zajedničko za sve ove ljude jeste nekoliko stvari. Prva je da su oni i u svom dosadašnjem delovaju pokazivali izvesnu dozu hrabrosti, spremnosti da govore o stvarima o kojima su drugi ćutali. Sada smo zbog ozbiljnosti trenutka u kom se nalazimo, shvatili da je nužno da se okupimo. Da je nužno da i taj način pokažemo solidarnost, pokažemo da sinergija tih glasova i misli može da učini više nego svaki pojedinac i da na taj način, pomalo simbolički, i drugima uputimo gest“, rekao je Majić.
„Pitanje koje će se ovde svakako postaviti, barem kad je o mom učešću reč jeste „šta će u svemu ovome jedan sudija?“. Naučili smo da sudije ćute, da ih ne vidimo sve do onog momenta dok ne budu nekakvim eksternim faktorima izazvani da se pojave. U najvećem broju slučajeva opravdanje za ćutnju je istovremeno i jedna prilično lagodna pozicija – tvrdnaj da sudija ne sme da se bavi politikom i da je sve, bilo kakva reč van presude, politika. Uprkos tome, ja smatram i nadam se da će to i potpisivanje ProGlasa kasnije pokazati, da je svakom sudiji danas ovde mesto. I da je svako sudiji i tužiocu mesto u potpisu ovog proglasa. Zašto to smatram i zašto iznosim jednu gotovo pa jeretičku misaou ovakvom društvu?“, upitao je Majić i nastavio:
„Mi smo svedoci zaista duboke, rekao bih možda u ovoom delu sveta nezapamćene kriminalizacije društva. Mi svakodnevno tome svedočimo, i to ne samo mi kao posmatrači, nego najdirektniji učesnici tog procesa. Mi svakodnevno imamo svedočenja o povezanosti najdubljih državnih struktura sa mafijom, koji se u potpunosti ne ispituju i ostaju na nivou informacije s kojom mi više ne znamo šta da radimo. Mi postajemo i odavno smo svedoci potpune paralize institucionalnog sistema, nepostojanja tužilaštva da ovakve tvrdnje ispita. Mi smo dugo svedoci protivustavnog delovanja predstavnika ove države i sve to dovodi do onog termina koji se sada već korist i u inostranstvu i ovde koji ovakva društva zovu „otetom državom“. Zbog toga mislim da se ne može biti sudija, i ne može suditi drugima legitimno ako na prvom mestu nisi sposoban da sudiš i sebi. U krajnjoj liniji uveren sam da se ne može biti sudija u zemlji bez zakona i suda“.
On je istakao i da ne postoji autoritet u vakuumu, koji je uvek spreman da se skloni i sa bezbedne distance sačeka da vidi da li će brod potonuti ili opstati, a onda nastaviti da bude akademik, profesor, sudija, lekar…
„Sudijama je poverena jedna grana vlasti i svako ko je ne brani, ko saučestvuje u njenoj razgradnji je izdao svoju profesiju. Zato mislim da je sudijama ovde mesto“, zaključio je Majić.
Na pitanje novinara šta očekuju od ovog Proglasa, da li će se aktivnije uključiti i da li očekuju neki haiku vlasti, profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović je rekao:
„Očekujemo pre svega da građani ovom inicijativom budu ohrabreni. To je prvo i najvažnije očekivanje. Da razbiju strah na kojem se u velikoj meri temelji ovaj naopaki politički sistem, koji zahteva promenu. Oslobađanje od straha podrazumeva brojne promene stvari. Jedna od tih stvari jeste da u konačnici neko izađe na izbore i uzme sudbinu u svoje ruke. Prvi pokazatelj da li ova inicijativa „dobacuje“ do građana jeste to da li je proglas potpisan i da li je podržan od velikog broja građana. Mi očekujemo i voleli bismo da kad u četvrtak počne potpisivanje da to zapravo i bude potvrda delovanja ove grupe. Mi već sada imamo planirano tri tribine koje će se održati, 13. novembra u Zrenjaninu, 15. novembra u Gornjem Milanovcu i 17. novembra u Novom Sadu. To znači da je ova grupa ljudi pozvana da na tim tribinama razgovara s građanima, da se sretne neposredno s njima i da se uveri da smo potpuno čista srca u ovoj celoj akciji“, rekao je on.
Što se reakcija vlasti tiče, rekao je da o tome ne razmišljaju.
„Prepuštamo vlasti da reaguje na način kako misli da treba. Da smo razmišljali o tim reakcijama možda se ne bismo ni našli ovde. Previše je razmišljanja o reakcijama vlasti“. Šta će reći ovaj ili onaj, uključujući onog jednog čoveka…
BONUS VIDEO: O pritiscima na birače uoči izbora 17. decembra
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare