0
Kakvi smo mi to ljudi ako ćutimo na eksploziju kriminala i nasilja“ kaže profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović objašnjavajući zašto je jedan od autora ProGlasa - inicijative koja poziva građane na glasanje. Veliki broj ljudi potpisao je peticiju već prvog dana, ali čini se da ( ne samo zbog peticije) ljudi ne žele više da ćute. Ne želi da ćuti Zvezdan Ristić, ratni veteran koji je primio spomenicu i razvio transparent protiv vlasti. Ne želi da ćuti ni Zoran Todorović kome su „ladu“ oblepljenu porukama protiv Aleksandra Vučića odneli zbog nepropisnog parkiranja.
Prvog optužuju za izazivanje panike, na šta on odgovara pitanjem da li predsednik može da odgovara za izazivanje panike koju tako brižno neguje u svojim nastupima na televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Čovek ima šestoro dece, strahuje za sina koji je vojnik po ugovoru koji bi mogao da ostane bez posla. U normalnijoj , uređenijoj zemlji to ne bi smelo da se dogodi, ali ovde , sa ovom vlašću, svakog ko isključuje tu mogućnost smatrali bi udarenim u glavu.
Kada je reč o Zoranu Todoroviću i njegovoj anti-režimskoj „ladi“ policija je kao produžena ruka vlasti odlučila da odigra perfidnije. Auto mu je oduzela zbog nepropisnog parkiranja. U oba slučaja policija je, iako je postupila po naređenju, imala razumevanja za bes „izgrednika“.
Ovi pojedinačni slučajevi govore da dolazi vreme u kojem će biti sve manje straha od pritisaka koje ova vlast nameće, a sve više želje za normalnim životom. U to se uklapa i snažna podrška peticiji ProGlas za izbore. U to se uklapa i poruka Dragana Bjelogrlića da je svestan šta vlast može da mu uradi i već radi, ali da je na to spreman.
Sve više je ljudi koji vide nepravdu. Sada jasno pokazuju i da više ne žele da je trpe. U istoj koloni našli su se akademici, poljoprivrednici, glumci, prosvetari, poštari, profesori, zdravstveni radnici, veterani, penzioneri i studenti. Svi oni shvataju da su izbori trenutak u kome mora da ih bude toliko da čak ni vlast ne može, uz sve izborne krađe, da sakrije koliko je nezadovoljnih.
Za stranke koje žele da smene ovu vlast najvažnije će biti da garantuju da će se boriti da nijedan glas ne propadne, da svaka ucena i pritisak budu obelodanjeni. Moraju da stanu iza ljudi koji više nisu spremni da trpe nepravdu. Tu ne smeju da omanu, jer bi razočarenje uništilo svaku šansu za promenu. Borba za odbranu svakog glasa moraće da se vodi svakodnevnim primerom i ličnim aktivizmom kao dokazom vrednosti za koje se zalažu.
PROČITAJTE JOŠ
Svoju verziju nepravde sigurno ima i armija naprednjaka koji su od vlasti dobijali sendviče, a neki drugi tendere i udobne fotelje, masne plate i službene automobile. Pogotovo u trenucima kada Vučić pokušava da im se dodvori vraćanjem Šešelja i Nikolića u igru, kako bi im istovremeno zamazao oči da ne vide kako neistrošenim preletačima daje visoka mesta na listi.
Ova vlast vlada nepravdom. To je njeno najjače oružje. I svakom ko savije kičmu i postane poslušnik nudi da nepravde za njega više neće biti.
Dozlogrdilo je svima da slušaju opravdanja vlasti. Dozlogrdilo im je da gledaju kumove u „meklarenima“ i „lambordžinijima“ dok njihovoj deci koja studiraju ne mogu da plate kiriju za stan. Dozlogrdilo im je da gledaju luksuz zavijen u ružičasti filter, dok oko sebe vide bedu.
Dozlogrdilo im da vide da kriminalci i kontroverzni biznismeni ne odgovaraju ni za šta, a izvršitelji jure ljude da im uzmu krov nad glavom. Dozlogrilo im da vlast prodaje prirodu Srbije zarad njihovih masnih provizija. Dozlogrdilo da im uzimaju penzije a posle ih tapšu po ramenu zbog razumevanja iako ih ništa nisu pitali. Dozlogrdilo ljudima da se pametnim smatra samo onaj ko može da se „snađe“, a ne i onaj koji poštuje zakone.
Dozlogrdilo.
***
